Francuski avioni bombardovali zapadni deo Libije

Francuski avioni bombardovali su posle podne libijska oklopna vozila i jedno veliko skladište oružja, saopštio je Generalštab francuske vojske.

Vazdušni napadi su vođeni na području Misurate i Zintana, na zapadu Libije, dodao je Generalštaba ne navodeći druge detalje.

Belgijsko Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije danas da su belgijski lovci bombarderi dejstvovali su popodne na ciljeve u Libiji.

To je prvo angažovanje belgijskih aviona u okviru međunarodne koalicije u vojnoj intervenciji u Libiji koja je počela 19. marta.

„Ciljevi su pogođeni” i „nikakve kolateralne žrtve”, nisu konstatovane, saznaje iz zvaničnih izvora agencija Belga. Drugi detalji nisu saopšteni.

Belgija je stavila na raspolaganje međunarodnoj koaliciji šest bombardera F-16.

Pobunjenici zauzeli grad Ben Džavad u Libiji

BEN DžAVAD – Libijski pobunjenici danas su povratili grad Ben Džavad, koji se nalazi na pedesest kilometara zapadno od Ras Lanufa, glavnog centra za izvoz nafte u istočnoj Libiji, prenose strane agenicije.

Pobunjenici nastavljaju napredovanje ka zapadu i ponovo osvajanje gradova iz kojih su ih ranije potisnule snage libijskog vođe Muamera Gadafija, poljuljane međunarodnim vazdušnim udarima.

Pobunjenici su zauzeli i grad Adždabiju, streteški centar koji se nalazi 160 kilometara južno od Bengazija, uporišta opozicije, a zatim i Bregu, naftni centar 80 kilometara zapadno od Adždadabije, i Ras Lanuf.

Pobunjenici su zatim krenuli u pravcu Sirta, Gadafijevog rodnog grada, 150 kilometara zapadno ka Tripoliju.

Ben Džavad bio je najistureniji grad koji su pobunjenici sa istoka zauzeli početkom marta u napredovanju prema Tripoliju na početku pobune. Iz tog grada su ih zatim potisnule snage lojalne Gadafiju 6. marta, kada su krenule u kontraofanzivu.

Vidljivi su tenkovi razoreni u vazdušnim udarima, a na ulicama Ben Džavada čuje se bučno slavlje pobunjenika.

Jedan od pobunjenika rekao je agenciji Frans pres da su Gadafijeve snage prestravljene i da su neki bacili oružje i uniforme i obukli se u civilno odelo. On je rekao da će zarobljeni Gadafijevi vojnici biti odvedeni u zatvor i, ako su Libijci biće pušteni kućama, a ako su plaćenici biće im suđeno.

Iz Ras Lanufa i Brege dolazi najveći deo od libijskog izvoza nafte od 1,5 miliona barela dnevno, koji je takoreći prekinut od kada je počela pobuna protiv režima 15. februara, inspirisana svrgavanjem vlada u Tunisu i Egiptu.

Predstavnici Gadafijevog rezima juče su priznali da su vazdušni napadi prisilili njegove trupe da se povuku i optužili su međunarodne snage da podržavaju jednu stranu.

„To je sada cilj koalicije, nije da se zaštite civili, jer se sada oni direktno bore protiv oružanih snaga. Oni pokušavaju da dovedu zemlju do ivice građanskog rata”, rekao je Kaled Kaim, zamenik libijskog ministra inostranih poslova u Tripoliju.

NATO želi da ograniči udare na zaštitu civila

NATO koji se priprema da preuzme komandu nad svim vojnim operacijama u Libiji želi strogo da ograniči upotrebu sile na zaštitu civila i naseljenih oblasti, izjavili su danas diplomatski izvori agenciji Frans pres.

Plan koji je izradila Alijansa ne predviđa intervenciju da bi se poduprli pobunjenici koji se bore protiv snaga pukovnika Muamera Gadafija, rekli su ovi izvori i naglasili da Alijansa želi da ostane „nepristrasna” u ovom sukobu.

„NATO će uvek ostati nepristrasan. NATO ne bira strane. Cilj je da se spreči svaka moguća opasnost za stanovništvo, u skladu sa rezolucijom (1973) Ujedinjenih nacija”, rekao je jedan diplomata koji nije želeo da mu se navede ime.

Plan o pravilima angažovanja Alijanse treba da bude predstavljen danas ambasadorima 28 zemalja članica NATO-a.

Alijansa već u Mediteranu nadgleda embargo na oružje i zonu zabrane leta nad Libijom.

Posle skoro nedelju dana pregovora NATO je u petak pristao da sprovodi zonu zabrane leta nad Libijom u skladu sa rezolucijom UN.

Međutim odluka o preuzimanju komande nad vazdušnim udarima, koje sprovode međunarodne snage pod vođstvoj Sjedinjenih Država od prošle nedelje, odložena je za danas, da se omogoući predstavnicima 28 zemalja članica da se konslultuju sa svojim prestonicama.

Vašington želi da što pre preda komanđu vazdušnih napada Alijansi, pošto je intervencija u Libiji nepopularna u zemlji.

Cilj vazdušnih napada je da se zaštite civili od Gadafijevih snaga. Međutim ti napadi su takođe promenili odnos snaga u zemlji u korist lako naoružanih pobunjenika, navodi agencija AP.

Istovremeno se ubrzavaju pripreme za nalaženje diplomatskog rešenja za sukob, na važnom sastanku zakazanog za utorak u Londonu na kome će učestvovati predstavnici 35 zemalja ili organizacija.

Vojna akcija u Libiji mogla bi potrajati mesecima

Vojna akcija u Libiji dala je podstrek pobunjenicima koji se bore protiv Moamera Gadafija, ali bi mogla potrajati mesecima, ocenili su najviši predstavnici američke administracije.

U intervjuima koje je danas emitovale TV mreže NBC, ABC i CBS, ministar odbrane Robert Gejts i državni sekretar Hilari Klinton rekli su da je intervencija SAD i njihovih saveznika učinila da Gadafijeve snage nemaju obranu od vazdušnih napada i stvorila uslove da opozicija vojno napreduje ka zapadu zemlje.

Oni su rekli i da su SAD u velikoj meri ispunile cilj određen mandatom Ujedinjenih nacija, koji govori o zaštiti libijskih civila.

„Lišili smo ga njegovog oklopa”, rekao je Gejts i dodao da bi SAD uskoro mogle da drugima prepuste vodeću ulogu u sprovođenju zone neletenja nad Libijom i napada na Gadafijeve kopnene snage.

Klintonova je dodala da se sada vidi, zbog dobre saradnje u koaliciji , da Gadafijeve trupe počinju da se vraćaju ka zapadu, a opozicija ponovo osvaja prostor koji je izgubila.

Gejts je rekao da bi za održavanje zone zabrane letenja moglo biti potrebno mnogo manje napora, nego za njeno uspostavljanje, kao i da Pentagon sada planira da povuče resurse koji bi trebalo da budu prebačeni na Evropljane i druge zemlje koje će u Libiji preuzeti krupniju ulogu.

On je na pitanje da li to znači američko vojno angažovanje do kraja godiine odgovorio: „Mislim da niko na to ne može da odgovori”.

Gejts i Klitnonova su insistirali da je cilj vojne akčije zaštitia civila, iako su izrazili nadu da će pritisak međunarodnih sankcija i izolacije možda od Gadafija odvojiti preostale sledbenike i dovesti do pada njegove vlade.

Ne bi trebalo isključiti mogućnost da dođe do rascepa u režimu , dodao je Gejts.

Klintonova je dodala da Gadafijevi vojni i politički savetnici sve više traže pregovore. Prema njenim rečima, administracija šalje sledeće poruke ljudima oko Gadafija: „Da li želite da budete parija? Da li želite da završite pred međunardonim krivičnim sudom? Sada je vreme da se iz ovoga izvučete i pomognete promenu”.

Na pitanje da li sukobi u Libiji predstavljaju pretnju po SAD, Gejts je odgovorio da to nije vitalni američki nacionalni interes , ali da je situacija u svakom slučcaju zahtevala američko prisustvo.

Prema njegovim rečima, sa krhkim demokratskim promenama u Tunisu i Egiptu, bilo je opasno dozvoliti destabilizaciju čitavog regiona. Odgovarajući na pitanje o Jemenu, gde predsednik jedva održava svoju 33 godine staru vlast, Gejts je izrazio veliku zabrinutost i podsetio da najagresivniji ogranak Al Kaide deluje iz Jemena .

Klintonova je dodala da su uzeti u obzir i interesi evropskih saveznika koji su, zajedno sa SAD, krenuli na Avganistan pre 10 godina.

Ona je, međutim, odbila da kaže da li će se SAD umešati i u druge sukobe, u zemljama gde narod traži rušenje vlade.

Na pitanje o Siriji, Klintonova je odgovorila da je suviše rano da se govori o intervenciji u toj zemlji i dodala da je sirijski predsednik Bašir al Asad drugačiji lider od Gadafija i da mnogi kongresmeni koji su posetili tu zemlju smatraju da je on reformator.

Gejts: Promena režima nije cilj vojne intervencije u Libiji

Cilj vojne intervencije u Libiji nije rušenje pukovnika Muamera Gadafija jer je „svaka promena režima” vrlo komplikovana za spovođenje, izjavio je američki ministar odbrane Robert Gejts.

„Kako smo videli u prošlosti, promena režima je nešto vrlo komplikovano. Nekad traje dugo, nekad se dogodi vrlo brzo ali to nikad nije bio vojni cilj” u Libiji, rekao je Gejts u emisiji na televiziji Ej-Bi-Si (ABC), gde je govorio zajedno sa državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton.

U izjavama danas za televiziju Si-Bi-Es (CBS) Gejts i Klintonova su rekli da su bliski saradnici pukovnika Moamera Gadafija počeli da ga napuštaju suočeni intervencijom međunarodne koalicije u Libiji.

„Brojne diplomate i vojni komandanti u Libiji se dvoume, menjaju stranu, napuštaju (Gadafija) jer vide kako će se to završiti”, rekla je Hilari Klinton za televiziju Si-Bi-Es.

Gejts je dodao da se potcenjuje mogućnost da pripadnici libijskog režima posustanu i da napuste libijskog vođu.

Kako navodi agencija Frans pres, američki predsednik Barak Obama kao i drugi zapadni lideri više puta su pozvali libijskog vođu Moamera Gadafija da ode ali taj cilj nije u mandatu koji su UN dale međuarodnim koalicionim snagama.

Gejts je rekao da rezolucija 1973 Saveta bezbednosti UN ovlašćuje snage međunarodne koalicije da uvedu embargo na oružje upućeno Libiji, da štite civilno stanovništvo i uspostve zonu zabrane leta.

Hilari Klinton je istakla da vojna operacija samo deo onoga što se čini, i navela zamrzavanje imovine Gadafija i njegove porodice i političke kontakte s predstavnicima opozicije.

Državna sekretarka je rekla da su američki zvaničnici razmatrali mogućnost slanja oružja snagama opozicije, što je dozvoljeno rezolucijom 1973 Saveta bezbednosti, ali je dodala da odluka o tome nije doneta.

„U kontaktu smo s pobunjenicima... Ima mnogo načina da im pomognemo i o tome ćemo razgovarati s našim saveznicima kada odem u London u utorak”, dodala je Klinton.

Američka državna sekretarka će u utorak u Londonu učestvovati na sastanku političke kontakt grupe o vojnoj operaciji u Libiji, kome će prisustvovati predstavnici zemalja koje učestvuju u operaciji u Libiji, uključujući i arapske zemlje.