Strah od betonskog bokala

Valjevo – Ako se nekada zbog pijaće vode budu vodili ratovi, na što inače poodavno upozoravaju naučnici, valjevski kraj naći će se u žarištu takvih okršaja.Naime, na ovom području nalaze se velike količine i rezerve plemenitih podzemnih voda koje po kvalitetu nemaju premca u Srbiji i ovom delu Evrope.Na njih je svojevremeno ukazao i naš poznati geograf i istraživač Jovan Cvijić, a nešto kasnije kazivanje o tom blagu dopunjeno je s dve doktorske disertacije.

Međutim, državni planeri pre tri decenije, koji očigledno nisu čitali Cvijića niti su čuli i „videli” podzemno blago, valjevski kraj su proglasili bezvodnim. Odmah potom kao po kakvom dekretu doneta je odluka da je spas u gradnji brane i akumulacije na reci Jablanici 12 kilometara uzvodno od Valjeva.Početno ushićenje za ovu, kako je nazvana, kapitalnu investiciju u poslednjih nekoliko godina preraslo je u glasne vapaje valjevskih i srpskih hidrogeologa da se betonsko „čudovište” visoko 75 metara pre punjenja koliko-toliko obuzda. Ako akumulacija bude napunjena do vrha plemenitim vodama u valjevsko-mioničkom karstu loše se piše.

– Podzemne pijaće vode ovog kraja koje se legitimišu kroz veći broj izvora i vrela kao što su: Pakaljsko, Petničko, Gradačko, vrelo u selu Ključu kod Mionice ili ono u Vrujcima. Ona su jedinstveni i neprocenjivi resurs na samo Srbije već i mnogo šire. Njihov kvalitet za kratko vreme potvrđen je kroz izgradnju četiri fabrike za flaširanje vode uz potencijal da ih može biti još najmanje 50. Potvrđene količine vode koja bez naknadnih tretmana može direktno u flašu je preko 2.000 litara u sekundi. I umesto da država formira institut za njihovu zaštitu mi mora grčevito da ih branimo od onih koji nisu čitali Cvijića, profesora dr Nikolu Milojevića ili profesor Mihajla Simića, i koji misle da priče o ratovima za vodu služe za zasmejavanje građana – kaže u razgovoru na naš list valjevski hidrogeolog Dragan Petrović, koji zajedno sa svojim kolegama iz ovog kraja i cele Srbije duže vreme ukazuje na moguće pogubne posledice od akumulacije Rovni. Podsetio je da su još 70-ih godina prošlog veka njegovi profesori s Geološkog fakulteta iz Beograda i nekoliko instituta ukazivali da se Valjevo, izgradnjom veštačke akumulacije, odlučilo za pogrešno i najgore rešenje kada je u pitanju vodosnadbevanje. Navodili su da svetska iskustva govore da se voda iz akumulacija koristi za piće samo ako nema nikakve druge mogućnosti. Međutim, od tadašnjih stratega niko ni za živu glavu nije hteo rešenje da traži u „podzemlju” kao da tamo treba da pokucaju na vrata nikog drugog do strašnog Lucifera.

– Na dva skupa u Valjevu i Beogradu 2007. i 2008. godine, na kojima je učestvovalo preko 100 hidrogeologa i inženjera drugih specijalnosti, donet je jednoglasan stav da se preispita opravdanost izgradnje akumulacije u postojećim gabaritima i bez mogućnosti za bilo kakvo odlaganje uradi studija o proceni njenog uticaja na životnu sredinu. Jer, naši stručni argumenti nedvosmisleno govore da je izgradnja akumulacije promašaj, a iako bi se tome progledalo kroz prste, predimenzionirana je i bukvalno pogubna za resurs podzemnih pijaćih voda. Naravno, naveli smo i njen uticaj na moguć poremećaj mikroklime, devastaciju nekoliko obližnjih duhovnih svetinja kao i da brana visoka 75 metara sa ujezerenom vodom površine veće od pet kvadratnih kilometra permanentno bi držala pod stresom veliki broj građana Valjeva.

– Da, ipak nismo „lajali na zvezde” potvrđeno je na prošlonedeljnom zasedanju gradske skupštine na kojoj su odbornici jednoglasno usvojili zaključak kojim se nalaže graditeljima akumulacije Rovni da pre nego što počne njeno punjenje, koje je planirao ove godine, bude urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu – veli Petrović.

Valjevski hidrogeolozi zajedno s kolegama iz Srbije, dodaje naš sagovornik, nastaviće da valjanim i stručnim argumentima, uz podršku građana i najšire javnosti, čuvaju podzemno vodeno blago u ovom kraju. On ceni da će se, vremenski ne tako daleko, pijaća voda iz valjevsko-mioničkog karsta prodavati na berzi kao sada što je to situacija sa naftom, i ko nema takvu percepciju da se tom nacionalnom i opštem resursu ne primiče sa žabokrečinom.