Zakoračili u Evropu

Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, dr Aleksandru Popoviću, ministru nauke i zaštite životne sredine, uručeno je priznanje za doprinos u ostvarivanju slobode pristupa informacijama.
Ministar Popović se dosta angažovao na tome da zemlje EU olakšaju vizni režim za naše naučnike i istraživače.

• Dokle se u praksi stiglo sa viznim olakšicama?

– Ono što smo mogli da uradimo preko i uz pomoć evropskog komesara za nauku i istraživanja Janeza Potočnika mi smo uradili. Evropska komisija donela je direktivu i preporuku kojom je zapravo uvedena posebna kategorija viza za naučnike koje bi se lakše davale, bile bi na duži rok i za više ulazaka u zemlje Šengenskog sporazuma. Sada se očekuje da do oktobra 2007. sve zemlje EU to ratifikuju, čime bi direktiva postala i izvršna. Voleo bih da sve ide mnogo brže, ali je procedura u EU takva.

• Šta će u praksi značiti za naše naučnike i istraživače pristup svim naučnim fondovima EU?

– Naši stručnjaci moći će da se prijave na sve konkurse za svaki projekat kao da su Francuzi, Nemci, Danci... Dobijaju mogućnost i da za nas praktično nezamislive fondove EU koriste za istraživanja u našoj zemlji. Neće, dakle, više biti prepreka za pristup fondovima EU. Srpska nauka će time, pre svega zahvaljujući svom kvalitetu i biti integrisana u EU, a samo od naših sposobnosti i kvaliteta će zavisiti u kojoj ćemo meri novac koji ova zemlja izdvaja za nauku uvećati novcem evropskih budžetskih obveznika.

• Malo-malo pa se pojavi naftna mrlja na Dunavu ili nekoj drugoj reci, dolazi i do trovanja riba i biljnog sveta i ugrožavaju se izvorišta pitke vode. Krstare cisterne sa opasnim tovarom našim drumovima, često dolazi do ispuštanja otrovnih materija u recimo Pančevu i Boru. Koji je redosled koraka da se to otkloni, s obzirom na privatizaciju industrije, odnosno, zašta se u tom pogledu zalaže vaše ministarstvo?

– Pre svega je bitno znati da Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine nema ingerencije nad svim segmentima životne sredine. Vode su, tako, pa i naftne mrlje na njima, u ingerenciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najveći deo pitanja vezanih za životnu sredinu u AP Vojvodini su u ingerenciji pokrajinskih vlasti, komunalni otpad ili jednostavnijim jezikom rečeno đubre u ingerenciji lokalnih samouprava. Ono što je neophodno jeste da se donose, ali i sprovode mnogo oštriji i efikasniji zakoni. Potrebno je znatno uvećati broj ljudi zaposlenih u delu izvršne vlasti koji se bave zaštitom životne sredine, a pogotovo u inspekcijskom delu. Neophodno je i pooštriti kontrole, ali i ubrzati rad pravosudnih organa po predmetima koji su iz ove oblasti. Za vreme mandata ove vlade je zatvoreno 12 fabrika ili postrojenja zbog zagađivanja životne sredine, neke od njih su bile privatizovane, ali je uglavnom privatizacija, pogotovo ulazak stranih investitora bio korak ka saniranju teškog stanja po životnu sredinu na nekim lokacijama.

• Za nuklearni otpad u Vinči, uz pomoć međunarodne zajednice, nađeno je rešenje. Gde će se lagerovati budući otpad, a pogotovo kada će se rešiti sudbina nuklearnog reaktora?

– Što se tiče 2,5 tona iskorišćenog goriva, ono će biti prepakovano i transportovano u Rusku Federaciju, tako da će u Vinči, nakon okončanja te operacije, ali i dekomisije reaktora, za šta će biti potrebne godine, ostati samo "regularni" industrijski otpad koji ima praktično svaka zemlja. Naravno, samo prepakivanje i transport će biti zamašna operacija, ali što se tiče ovog velikog posla, kao i generalno, imam apsolutno poverenje u direktora INN "Vinča", dr Jovana Nedeljkovića i njegov tim.

• Da li je u Srbiji moguće šire korišćenje otpada u energetskim postrojenjima?

– Zakonska regulativa za to postoji, i sve podleže postojećim propisima. Ono što je nama važno jeste da takvo sagorevanja ne nanosi štetu po životnu sredinu, odnosno da, pre svega, svako takvo postrojenje ima ugrađene filtere. Sve drugo je stvar inicijative same industrije, koja, sa jedne strane ima troškove zbog ugrađivanja posebnih filtera, ali sa druge strane, ima višegodišnju finansijsku korist zbog korišćenja jeftinijeg, alternativnog, goriva. Dakle, na državi je da obezbedi okvir i on postoji, sve je drugo stvar finansijskog interesa i inicijative privatnog sektora.

Najbolji je primer cementara u Popovcu, gde se koriste alternativni izvori energije. Sama cementara na tome štedi novac namenjen kupovini energenata, imali su, doduše, jednokratan trošak oko ugradnje sistema za prečišćavanje otpadnih gasova. Štede sebi novac, ne zagađuju životnu sredinu, a istovremeno čiste Srbiju. I svi su zadovoljni.

• Kada će građani biti obavezni da razvrstavaju smeće da bi se koristilo u reciklaži i energanama?

– Komunalni otpad je u ingerenciji opština, neke od njih, poput Gornjeg Milanovca imaju već uhodan sistem za razvrstavanje smeća. Kako opštine nisu u stanju same da reše problem pre svega komunalnog otpada, Ministarstvo se uključilo podstičući ih da se dogovaraju oko izgradnje regionalnih deponija, koje bi se gradile po svim modernim principima i ne bi bile uvećane kopije sada postojećih đubrišta. Kada se dogovore, Ministarstvo daje novac za izradu projektne dokumentacije i spremno je da sufinansira izgradnju. U ovom momentu imamo desetak regionalnih deponija koje su u fazi izgradnje, ugovaranja gradnje ili pripreme planske dokumentacije. Naravno, one opštine koje završe svoje regionalne deponije, tj. obezbede odlaganje otpada u skladu sa najboljim svetskim iskustvima imaće prednost kod dobijanja novca za sanaciju postojećih đubrišta. Tako ćemo čistiti region po region Srbije.

• Vaše ministarstvo dobilo je priznanje za doprinos u ostvarivanju slobode pristupu informacijama.

– Priznanje jeste značajan podstrek da radimo više i bolje, ali moram da kažem i da Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine nije učinilo ništa senzacionalno, samo smo radili svoj posao i sprovodili zakon. Ovo je priznanje svim onim sjajnim ljudima koji u Ministarstvu rade i zahvaljujući kojima Ministarstvo radi tako da nema razloga da bilo šta krije i da je u stanju da informacije da u zakonskom roku.