Strah od nuklearki „oborio" Merkelovu

Nedeljni izbori u dve nemačke pokrajine, u Baden-Virtembergu i Rajnland-Pfalcu, prvi su verodostojni pokazatelji u kojoj bi meri nuklearna kriza izazvana havarijom japanske atomske centrale u zemljotresu od 11. marta i diskusijom o kraju nuklearnog doba mogla da utiče na evropsku politiku.

To se, pre svega, odnosi na Nemačku i na Francusku koje prednjače u eksploataciji atomske energije, ali i na druge zemlje koje koriste atomske centrale.

Minulog vikenda, dok su desetine hiljada građana širom Nemačke protestovale protiv nuklearne politike vlade, Zeleni su zabeležili dva značajna izborna uspeha.

Na pokrajinskim izborima u Baden-Virtembergu zeleni premijer će preuzeti kormilo zemaljske vlade. Zeleni su osvojili 24 odsto glasova (12,4 odsto više u poređenju sa prethodnim izborima) i prestigli socijaldemokrate (23,2). Zajedno će, Zeleni kao stariji koalicioni partner, vladati u novom mandatu.

Pobeda u „najkonzervativnijoj nemačkoj pokrajini posle Bavarske” se, u dvostrukom smislu, naziva „istorijskom“: posle bezmalo šest decenija vladavine Demohrišćanske unije kancelarke Angele Merkel, na vlast dolazi stranka druge orijentacije. Prvi put će jednu pokrajinsku vladu Nemačke predvoditi partija ekologa.

Učinak Zelenih na izborima minulog vikenda utoliko je značajniji, pošto su ostvarili izborni uspeh i u pokrajini Rajnland i Pfalc: onde će, istina, vladu i dalje predvoditi socijaldemokrate, ali u koaliciji sa podjednako jakim partnerom – Zelenima (SPD 36,1 odsto, Zeleni 15,1 – plus 10 odsto u odnosu na prethodne izbore).

Lokalni komentatori ističu da će aktuelna državna politika socijaldemokrata u toj pokrajini morati da se striktno orijentiše prema zahtevima ekologa.

Zeleni su posle 31 godine dobili šansu da iz vladajuće lože kapitališu na primeru kako se vodi ekološka politika u čak dve pokrajine. S obzirom na to da su ovog proleća izbori raspisani u još tri pokrajine, sasvim je izvesno da će nemački ekolozi biti u prilici da osetno (pre)usmere novu politiku i na saveznom nivou.

Ako je havarija atomske centrale „Fukušima” poslužila kao povod ispoljavanju „nove biračke volje”, ona nije bila i uzrok. Hamburški nedeljnik „Cajt”, „Zidojče cajtung” i „Frankfurter algemajne” ističu da je havarija u Japanu bila samo podsticaj za inauguraciju nove političke orijentacije – takozvanog naprednjačko-građanskog konzervativizma.

„Demohrišćani su, izležavajući se na lovorikama stare slave, potpuno izgubili iz vida da se vremena menjaju a sa njima i političke preferencije birača: dok su se držali liberalnog konzervativizma kao davljenik za slamku, ekolozi su zauzeli zlatnu sredinu centra. Prihvatljivi za građansku levicu kao i za centar obezbedili su sebi uticaj, donekle i politički primat barem do kraja decenije”, zaključuje „Cajt”.

Miloš Kazimirović