Kasni otvaranje Narodne biblioteke

Narodna biblioteka Srbije neće biti otvorena za čitaoce 6. aprila, kako je bilo najavljeno, pored ostalog, i zbog kašnjenja uplate novca Ministarstva za nacionalni investicioni plan, za konačni završetak druge faze obnove kompletne unutrašnjosti zgrade.

Ipak, šestoaprilsko stradanje u bombardovanju starog zdanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, u Drugom svetskom ratu, biće ove godine obeleženo vraćanjem blizu osam stotina knjiga Gece Kona u NBS, i posetom Urliha Johana Šnajdera, direktora Lajpciške univerzitetske biblioteke.

– Prvi put posle sedamdeset godina, knjige koje su bile izgubljene za Srbiju, sada će joj biti vraćene. Urlih Johan Šnajder biće prvi Nemac koji će na Kosančićevom vencu biti prisutan upravo 6. aprila, kada se sećamo stare Narodne biblioteke stradale u bombardovanju Beograda – kaže za naš list Sreten Ugričić, upravnik NBS.

Prema Ugričićevim rečima, renoviranje Narodne biblioteke Srbije sasvim je pri kraju, i otvaranje neće biti znatno produženo, jer je završetak radova predviđen za 15. maj. Zatim, uslediće neophodno testiranje svih sistema infrastrukture, i pribavljanje upotrebnih dozvola.

– Po najnovijim informacijama izvođač radova u ovoj završnoj fazi „Neimar plus” do kraja ove nedelje podneće zahtev za definitivni završetak radova i tražiće da taj rok bude pomeren na 15. maj. Toga dana svi predviđeni radovi biće okončani i izvođač će izaći iz biblioteke. Od tog trenutka datum otvaranja čitaonica za korisnike zavisiće jedino od dobijanja upotrebnih dozvola, tehničke primopredaje, protivpožarne saglasnosti, i drugog, što je sve važno zbog bezbednosti objekta i budućih korisnika – objašnjava Sreten Ugričić.

Prema rečima našeg sagovornika, renoviranje je produženo i zbog toga što je izvođač još od 29. oktobra obavljao radove druge faze, a da mu avans nije bio uplaćen.

– Uprkos tome, firma „Neimar plus” počela je radi, kako ne bismo gubili vreme, iako prema ugovoru nije bila obavezna da tako učini. Prva dva meseca, dakle, radovi su tekli bez ikakvih uplata. Prvi novac je stigao tek 31. decembra. Međutim, posao nije mogao da bude organizovan punim kapacitetom, zbog toga što izvođač nije mogao od sopstvenih sredstava da finansira radnike i opremu. To je jedan od razloga ovog kašnjenja – dodao je Ugričić, pominjući i neke tehničke poteškoće koje prate svaki veći posao renoviranja:

– Pitanje lifta, na primer, moralo je naknadno da bude rešeno, zbog prilagođavanja posetiocima sa posebnim potrebama.

Od početka, projekat rekonstrukcije šest hiljada metara kvadratnih enterijera Narodne biblioteke, sa izgradnjom pratećih instalacija i infrastrukture, finansiran je od novčanih sredstava Ministarstva za nacionalni investicioni plan, ugovorne strane su Ministarstvo kulture i Narodna biblioteka Srbije. Izvođači su, u prvoj fazi „PMC inženjering”, a u drugoj „Neimar plus”, kako još objašnjava naš sagovornik. Ukupna vrednost radova prve faze iznosila je blizu 220 miliona dinara, a druge blizu 180 miliona. Najveći deo tog iznosa Ministarstvo za NIP obezbedilo je od kredita Evropske investicione banke, dok je Narodna biblioteka, kao suinvestitor, obezbedila blizu tri miliona dinara. Sada su pri kraju nabavke novih stolova i stolica, kompjuterske opreme za čitaonice, one specijalne – multimedijalne, kao i one za slepe i slabovide.

– Prvi put u Srbiji, čitaonica za slepe i slabovide omogućiće čitanje svih vrsta građe, putem Brajevog pisma, i putem opreme koja konvertuje knjige iz elektronske forme u zvuk – istakao je Ugričić.

Narodna biblioteka zatvorena je za korisnike tri i po godine, iako se čini da je ovo vreme mnogo duže. Utisak je takav uvek kada je nedostupna i kada nedostaje institucija od nacionalnog značaja.

M. Vulićević