Hleb čeka novu cenu

Da nema razloga da vekna belog hleba „sava” poskupi tvrde svi sem onih koji ga proizvode. Dok stručnjaci smatraju da cena od 50 dinara pokriva troškove proizvodnje ove osnovne namirnice, u Uniji pekara podsećaju da u cenu moraju da se uračunaju i plate zaposlenih, zarada, pa i poskupljenja koja se očekuju.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da već u drugoj polovini aprila kod pojedinih proizvođača može da dođe do podizanja cene hleba „sava”, koji sada već košta od 44 do 55 dinara. Istog mišljenja je i Nuri Šahid, direktor Beogradske pekarske industrije. On kaže da je poskupljenje samo pitanje vremena i da bi bela vekna već trebalo da košta 70 dinara.

Stručnjaci, ali i predsednici organizacija za zaštitu potrošača smatraju da se iza najava poskupljenja hleba krije jedino motiv pekara za većom zaradom i da objektivnih razloga za poskupljenje nema. Nedavno podizanje cena sa 38 na 55 dinara je, osim toga, maksimum koji potrošači mogu da podnesu. Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da cena hleba ne bi trebalo da ide nagore.

– Ako uzmemo u obzir cene brašna, soli, kvasca i drugih sirovina, prosečne troškove proizvodnje i maržu, cena hleba od brašna tipa 500, težine 500 grama, ne bi trebalo da bude viša od 50 ili 55 dinara – objasnio je Cvijanović, dodajući da primedba pekara po kojoj u cenu „save” moraju da uračunaju i zaradu ne stoji.

– Svi znaju da na belom hlebu pekari imaju samo umerenu zaradu. Tako je uvek bilo, a za ostvarivanje većeg profita služe peciva – kaže Cvijanović.

Da vekna hleba „sava” ne bi smela da bude skuplja od 50 dinara, tvrdi i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. U ovom udruženju za zaštitu prava kupaca sumnjaju i u način formiranja cene hleba u Srbiji.

– Zbog toga smo zatražili od Komisije za zaštitu konkurencije da pokrene postupak i ispita da li na nivou Unije pekara Srbije postoji kartelsko udruživanje, jer postoje indicije da je cena hleba u Srbiji diktirana. I naše i kalkulacije nezavisnih stručnjaka pokazuju da vekna belog hleba ne bi trebalo da bude skuplja od 45 dinara, a ako se zaračuna marža ni tada vekna u Srbiji ne može da košta više od 50 dinara – istakao je Papović.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da bi cenu hleba na sadašnjem nivou mogla da zadrži država puštanjem pšenice iz Robnih rezervi. Međutim, i kada je prošle godine država na taj način intervenisala, pomoć su preuzeli jedino mali, privatni pekari koji zauzvrat nisu podizali cene. Ali, veliki pekarski sistemi, koji snabdevaju trgovinske lance, nisu se prijavili za državnu ispomoć, tako da su slobodno formirali cenu bele vekne.

S. Despotović

-----------------------------

Hleb poskupeo i u komšiluku

Vekna belog hleba od juče je u Crnoj Gori skuplja deset centi i košta 70 centi, što je nešto više od 70 dinara. Pekari u Crnoj Gori još od kraja januara najavljuju poskupljenje belog hleba jer su, kako kažu, poskupeli svi inputi, od goriva do brašna.

--------------------------------

Vlada donela odluku o uvozu 100.000 tona pšenice

Vlada Srbije donela je juče odluku o izvozu kvote brašna od 11.000 tona mesečno i bescarinskom uvozu 100.000 tona pšenice do isteka uredbe o zabrani izvoza pšenice i brašna, izjavio je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Vlada je donela odluku o izvozu 11.000 tona brašna mesečno u naredna tri meseca da bi se ispoštovale ranije ugovorene obaveze prema kupcima, rekao je Petrović u izjavi novinarima u Skupštini Srbije i napomenuo da će ta mera biti oročena do 15. juna, kada ističe uredba o zabrani izvoza brašna i pšenice.

Petrović je rekao da je vlada donela i odluku da se produži rok za registraciju poljoprivrednih gazdinstva do kraja aprila, podsetivši da je taj rok istekao danas.

Ministar Petrović je najavio i da će resorno ministarstvo uskoro predstaviti planove za agrarnu politiku do kraja 2011. kako bi se podstakla proizvodnja u poljoprivredi i povećao izvoz.

Vlada Srbije je 16. marta donela odluku o potpunoj restrikciji izvoza pšenice i brašna, uz ocenu da će ta mera stabilizovati snabdevanje na domaćem tržištu i povoljno uticati na cenu hleba.

Kako je tada Petrović izjavio, bilansi su postali zabrinjavajući početkom godine, jer je bio planiran ovogodišnji izvoz oko 500.000 tona pšenice, a početkom marta izvezeno je skoro 650.000 tona, tako da je mera vlade o zabrani izvoza pšenice bila nužna.

Tanjug

-------------------------------------------

Ne­će­mo uve­sti ni ki­lo­gram pše­ni­ce

Bes­ca­rin­ski uvoz pše­ni­ce tre­ba­lo je do­zvo­li­ti i ra­ni­je, jer bi se ti­me osi­gu­ra­lo tr­ži­šte i za­bra­na iz­vo­za bi­la bi bes­pred­met­na, ka­že Vu­ko­sav Sa­ko­vić iz Fon­da za ži­ta po­vo­dom od­lu­ke Vla­de Sr­bi­je da do­zvo­li uvoz 100.000 to­na pše­ni­ce bez ca­ri­ne do 15. ju­na do ka­da va­ži ured­ba o za­bra­ni iz­vo­za hleb­nog ži­ta.

– Ve­ro­vat­no ne­će bi­ti uve­zen ni ki­lo­gram pše­ni­ce ili mo­žda ne­ke sim­bo­lič­ne ko­li­či­ne uko­li­ko baš ne­ko­me bu­de tre­ba­la iz­u­zet­no kva­li­tet­na pše­ni­ca. Ova me­ra slu­ži sa­mo to­me da se na­ša ce­na iz­jed­na­či s onom u okru­že­nju – ka­že di­rek­tor Fon­da za ži­ta.

J. R.