Poziv Uneska Srbiji

Vest da su Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu uvrštene na Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska, bila je jedna od najboljih vesti koja se mogla čuti sredinom jula ove godine. Posle manastira Dečani, koji je na listu Uneska uvršten 2004. godine, na listi elitnih spomenika iz celog sveta našla su se tri spomenika kulture univerzalnog značaja sa Kosova i Metohije i to u značajnom trenutku kada se vode pregovori o statusu Kosova, a u okviru njih i pregovori o našoj kulturnoj baštini. Stalna delegacija Srbije pri Unesku uložila je mnogo napora da spomenici ne budu upisani kao "kosovski", nego kao spomenici na Kosovu, da Gračanica ne bude upisana samo kao "crkva" nego kao manastir, da ne budu "vizantijski", nego je iza naziva upisano ime Srbija. Odluka je doneta jednoglasno na 30. zasedanju Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu u litvanskom gradu Vilnjusu. Ovom odlukom, da podsetimo, spomenici su upisani i na malobrojnu Listu svetske baštine spomenika u opasnosti.

Ovo je veoma značajno jer je time pozvana država da preduzme konkretne mere. Na primer, preventivne mere i projekte specifične konzervacije da bi se sprečilo propadanje spomenika, osiguranje upravljanja za dugo vreme, primena strogog režima za tamponske zone, čuvanje i bezbednost crkve Bogorodice Ljeviške, podrazumevajući studiju o uslovima zidnog slikarstva, određivanje obima zaštićenog mesta, posebno za Pećku patrijaršiju, uključujući najveći deo doline koja je okružuje...

Iz tog razloga, profesor Branislav Krstić, dugogodišnji potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju a sada član Ekspertskog komiteta Uneska za očuvanje kulturne baštine na Kosovu, predložio je na poslednjem sastanku Komisije za saradnju sa Uneskom osnivanje Državnog odbora za zaštitu i trajno očuvanje spomenika kulture Srbije upisanih na Listu svetske baštine u opasnosti.

Po rečima Branislava Krstića, zadatak ovog odbora bilo bi ostvarivanje i kontinuirano poštovanje preporuka Komiteta za svetsku baštinu, kao i omogućavanje trajne koordinacije rada svih zainteresovanih za zaštitu i trajno očuvanje ovih spomenika. Takođe, odbor bi nadzirao i sprovođenje preporuka i radova vezanih za ove spomenike kulture. Svi zainteresovani za zaštitu i trajno očuvanje ovih spomenika obavezno bi se konsultovali sa ovim odborom, da bi se izbegli mogući nesporazumi. Odbor bi o svom radu davao redovne izveštaje Vladi Srbije i podnosio ih Komitetu za svetsku baštinu, objašnjava Branislav Krstić.

Odbor bi činili ministar kulture i medija, predsednik Koordinacionog centra Vlade Srbije za KiM, Stalne delegacije Republike Srbije pri Unesku, predstavnik Svetog sinoda SPC i dva eksperta sa priznatim referencama u vezi sa spomenicima kulture na KiM.

– Poznato je da osim nadležnih organa Srbije postoje i drugi koji su zainteresovani ili nameravaju da obavljaju radove na ovim spomenicima. Na primer, Centralni institut za restauraciju u Italiji, u saradnji sa nevladinom organizacijom Intersos, već je sa Službom Uneska u Veneciji postigao sporazum i obezbedio sredstva za radove na Pećkoj patrijaršiji. Institucija za spomenike kulture u Prištini u saradnji sa Savetom Evrope preduzima mere na Bogorodici Ljeviškoj. Vlada Srbije nema garancije da su ovi radovi koordinirani, niti dugoročno koncipirani, a činjenica je da su njihovi nosioci u svojim projektima isključili državu Srbiju iako su to, prema Haškoj konvenciji, spomenici države Srbije i kao takvi su upisani u Listu svetske kulturne baštine. Karakter ovih inicijativa i radova ima jasnu političku konotaciju: država Srbija je lišena svojih istorijskih spomenika. Međutim, i država je samu sebe isključila iz radova na nekim od spomenika na KiM, kao što je na primer slučaj sa obnovom crkve Svetog Spasa u Prizrenu, gde se kao odgovorne vlasti navode SPC i Unmik – kaže Branislav Krstić.

Ovaj nacrt Odluke o obrazovanju državnog odbora za zaštitu i trajno očuvanje spomenika kulture Srbije upisanih u Listu svetske baštine u opasnosti, trebalo bi uskoro da usvoji Vlada Republike Srbije. Njegovo usvajanje ima dodatnu vrednost u svetlu predstojeće odluke o budućnosti Kosmeta. Upisani kao spomenici Srbije ostaju trajno srpski, a budući da su upisani u Listu baštine u opasnosti, ostaju i pod stalnom brigom Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu.