Vitezovi humanitarci

Aura oko ovih vitezova možda je romantizovana i pomalo mistična, ali pripadnici Suverenog vojnog reda Malte, osnovanog još 1048. u Jerusalimu, danas su pre svega humanitarci, zaštitnici siromašnih, ugroženih i skrajnutih po svim kontinentima sveta.

Vitezovi imaju svoju vladu i pasoše, izdaju marke, njihovi automobili imaju sopstvene registarske tablice, mogli bi i da štampaju novac, ali nemaju teritoriju.

Posle napuštanja Svete zemlje neko vreme su stolovali na Malti, ali ti posedi su otišli. Sve u svemu, sada imaju 5.500 eksteritorijalnih ari, mahom u Rimu gde je sedište Velikog priorata od 1834.

Vitezova Suverenog vojničkog i bolničkog reda Svetog Jovana od Jerusalima, Rodosa i Malte, kako im je puno ime, danas ima oko 13.500. Najviše u Evropi, 57 odsto, potom u Severnoj (32) i Centralnoj Americi (7), dok su ostali iz Afrike, Azije i Okeanije. Muškarci 80 odsto, žene 20.

Jedan od vitezova hospitalaca, Albert di Luka, 59-godišnji Milanez, sada je ambasador Reda u Beogradu. Od 1994. je u tri mandata bio poslanik stranke Forca Italija Silvija Berluskonija i predsednik komisije oba doma parlamenta za primenu „šengena” i za Evropol.

Odmah na početku razgovora za „Politiku” razbija jedan stereotip da se podrazumeva da su vitezovi „plave krvi“: „Mislim da je moja krv potpuno crvena. Neki zaista potiču iz aristokratije, ali nisu većina. Aristokratija je jedan od načina ulaska, ali važnije je biti „posvećen misiji”.

Šta je njihova misija? Na globalnom političkom planu, ovaj red – sa statusom stalnog posmatrača u UN i Evropskoj komisiji – drži se pozicije potpune neutralnosti, nepristrasnosti i apolitičnosti. Neko ih je jednom nazvao „prvom nevladinom organizacijom na svetu”.

Ima onih koji tvrde da ste lobisti, da ste, recimo, imali ključnu ulogu u priznavanju nezavisnosti Slovenije?

O tome ništa ne znam, ali to je apsolutno nemoguće jer je to potpuno van naših aktivnosti i naše misije. Daću vam primer. Sa predsednikom Borisom Tadićem sam razgovarao o proslavi Milanskog edikta 2013. u Nišu. Ukoliko hoćete da manipulišete takav dijalog, a vi ste jedna od crkava, onda možete da kažete da smo počeli da se bavimo politikom. I obrnuto. Na istu temu sam razgovarao i sa patrijarhom Irenejem. Ukoliko ste političar, možete da kažete – hej, oni razgovaraju sa crkvama a ne sa nama. Ili drugi primer. Mi, kao red, ne priznajemo Kosovo, ali u slučaju da se tamo nešto dramatično dogodi – bili bismo prisutni.

Angažujete po svetu oko 20.000 lekara, medicinskog osoblja i socijalnih radnika, plus 80.000 stalnih dobrovoljaca razbacanih po 40 bolnica, 110 staračkih domova i 1.500 ambulanta širom sveta. Kako se finansirate?

Sredstva dobijamo delom od država – kao u slučaju Maltezera, organizacije koja funkcioniše u Nemačkoj i dobija ozbiljna sredstva od nemačke vlade – a većim delom od ljudi koji žele da pomognu drugim ljudima, koji nam veruju. Ima mnogo porodica bez dece koje ostavljaju zaostavštine redu. Kada dobijemo priloge, kao povodom zemljotresa u Japanu, mi ih ne šaljemo japanskoj vladi već pripremamo humanitarne inicijative i aktivnosti .

Vaš sadašnji diplomatski angažman delo je bivšeg velikog majstora, grofa Anđela Mjana, koji je shvatio da je redu potrebna modernizacija i koji je formulisao dokument „Strategija za budućnost”.

Da, koliko do pre nekoliko godina imali smo diplomatske odnose sa pedesetak država, danas sa 104. To nam omogućava da imamo „aktivne senzore” na terenu. Diplomatska akcija je tesno povezana sa humanitarnom aktivnošću.

Ustav reda iz 1998. revidirao je odnose sa Svetom stolicom u pravcu pune autonomije. Velikog majstora više ne biraju pape, dozvoljen je ulazak ženama, uspostavljeni su blaži kriterijumi prijema i ojačana je rimska centrala gde boravi „veliki majstor”.

Naši odnosi sa Vatikanom su i dalje veoma snažni, veoma duboki, ali mi smo potpuno nezavisni.

Ima onih koji vaš red mešaju sa slobodnim zidarima?

Sa masonima apsolutno nemamo nikakve veze.

Da li u Budimpešti postoji ogranak pravoslavnih malteških vitezova?

Ne, ali moram da priznam da postoje mnoge razne lažne kopije koje ljudima žele da ukradu novac.

Ruski car Pavle Prvi bio je „veliki majstor” Malteškog reda. Imate veoma dobre veze sa porodicom Karađorđevića. Kakvi su vaši odnosi sa pravoslavnom crkvom?

Veoma dobri. Princ Aleksandar Karađorđević je član reda, što znači da nije tačno da su naši članovi stoprocentno katolici. Zašto kažem da smo bliži pravoslavlju nego drugim religijama?

Da li to može da znači vaš ekumenski angažman?

Katolici i pravoslavci imaju istu osnovu, istu kulturu, isto spiritualno okruženje koje omogućava dijalog. Sa vašim patrijarhom slažem se 101 procenat kada kaže da moramo da se koncentrišemo na ono što nas spaja, a ne ono što nas razdvaja.

Ima li danas članova vašeg reda iz Srbije?

Da. U ovom trenutku trojica. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, princ Aleksandar Karađorđević i ambasador Austrije u Beogradu Klemens Koja.