Sukobi i pregovori

Od našeg specijalnog izveštača

Tripoli – Linija sukoba u Libiji trenutno je na nekih 40 kilometara od Brege ka Adždabiji, što ne znači da se kroz nekoliko sati to neće i radikalno promeniti. U čiju korist, teško je reći, jer NATO avijacija i dalje bombarduje sve vladine vojne ciljeve širom Libije, a posebno na potezu između gradova Sirta i Adždabije, što je nekih 600 kilometara puta uz more. NATO avioni sada su prešli i na gađanje čekpointa vladinih snaga, koje drže dobrovoljci, milicija i teritorijalna obrana. Kako su sdruge zaraćene strane pobunjenici opremljeni i višecevnim raketnim bacačima od 107 mm, kineske proizvodnje a montiranim na pikapove, to ni najneutralniji posmatračovog sukoba ne može vazdušnu podršku NATO-atako naoružanim pobunjenicima tumačiti kao meru zaštite civila. Jer, u opremu civila, koliko znam, ne spadaju i višecevni raketni bacači.

Pobunjenici se žale kako vladine snage sada ne samo što koriste istu taktiku, pikapoves topovima i mitraljezima, većda koriste i njihovu, pobunjeničku, odnosno zastavu nekadašnjeg kralja Libije Idriza.

NATO je jučegreškom bombardovao kolonu pobunjenika na pikapovima i ubio desetak ljudi. Pre toga je zapadna avijacija gađala konvoj vladinih kamiona, navodno je pogođen kamion s municijom od čije eksplozije je u jednom selu pored Brege poginulo šest civila među kojima i deca. Vladin portparol u Tripoliju rekao je da je NATO avijacija namerno gađala jedno selo, u kojem nije bilo nikakvih armijskih snaga.

Generalno gledano, nema potvrde tvrdnji Pentagona „da su vazdušni napadi koalicionih snaga dosada uništili 25 odsto libijske vojne moći”. Jer, u Libiji postoje najmanje tri službene vojske: državna vojska Libije, Gadafijeva lična garda i vojska njegovih sinova. Protiv pobunjenika ratuje Gadafijeva lična garda i vojska njegovih sinova.

Armija Libije postavila je u pustinji nemaskirane i neispravne tenkove T-55, nešto tenkova T-72 takođeje ostavljeno dužputa prema Adždabiji, posade su odmah napustile tenkove, a onda su došli NATO avioni i sve to lepo pogodili. Ljudskih žrtava ulibijskojvojscinije bilo. Glavninu svojih oklopnih snaga Gadafi drži u podzemnim skloništima planine Garijano u južnim delovima zemlje.NATO je većgađao tu lokaciju, ali bez uspeha.

Što se tiče libijske avijacije pitanje je koliko je aviona uopšte i bilo ispravno.Tripoli godinama nije ulagao ništa u održavanje borbene tehnike. Ista je stvar i s raketnim sistemima PVO. Na moje pitanje zašto nijedna raketa PVO nije lansirana, nijedan libijski avion nije poleteo,jedan libijski oficir sa smeškom mi je rekao ,,da Libija poštuje Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1973”.

Jučeje Ministarstvo spoljnih poslova Libije izdalo saopštenje da je ministar spoljnih poslova Musa Kusa, zapravo, otišao u London na pregovore o mirnom rešenju ove krize. S obzirom na prošlost Muse Kuse, teško je poverovati da je on poverovao da će mu Zapad oprostiti ranije grehove u zamenu za distanciranje od Gadafija. Jošje teže poverovati da je Tripoli dozvolio Musi Kusi da samo tako ode u Tunis radi „lečenja”. Šta može, a šta će zaista sve ispričati Musa Kusa Zapadnim službama, kako će oni oceniti je li to istina ili nije? Obaveštajni rat ovde traje većduže vreme, tako se spekulisalo i da je Abu Zajed Durda, naslednik Muse Kuse na položaju šefa spoljne obaveštajne službe, takođe pobegao, da bi se on pre nekoliko dana oglasio u ovdašnjoj štampi „da radi punom parom”. Libijski ambasador pri UN Ali Trikija, koji je dao ostavku, nije ni dobio mogućnost, zbog protivljenja SAD, da preuzme tu funkciju.

Na konferenciji za novinare, koje ovde uvek počinju posle devet sati uveče, portparol libijske vlade dr Musa Ibrahim odbacio je uslove pobunjenika za prekid vatre,rekavši „da je Tripoli jošpre desetak dana proglasio prekid vojnih dejstava, ali da to pobunjenici nisu poštovali”. On je optužio NATO da gađa i civilne aerodrome, da NATO avijacija dejstvuje dan i noć, i da sve to pobunjenici koriste”.

Musa Ibrahim je pozvao sve strane posmatrače, kao službenike UN, da dođu u Libiju i vide šta se ovde zaista događa, prozvao je međunarodne humanitarne organizacije koje ćute kada stradaju civili u delu države koju kontrolišu Gadafijeve snage,rekavši „da sve te organizacije jednostavno ignorišu sve pozive iz Tripolija”.

On je dobrodošlom ocenio inicijativu Afričke unije radi zaustavljanja ovog rata, dodavši da je libijska vlada otvorena za sve vrste razgovora o prekidu vatre i mirnom rešenju krize.

„Ne želimo da budemo uništena država kao što su Avganistan i Irak”, rekao je portparol libijske vlade. Na istoj konferenciji za novinare predstavnik Asocijacije protiv upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom, optužio je NATO za korišćenje takve municije u Libiji.

Inače, Musa Ibrahim demantovao je glasine da je u Bab al-Zaziji, rezidenciji pukovnika Gadafija, došlo do puškaranja i neke vrste unutrašnje pobune. Na pitanje novinara ,,Gardijana” Musa Ibrahim je odgovorio da u Tripoliju, gradu sa 1,5 miliona stanovnika, stalno neko nešto slavi pucajući iz „kalašnjikova”.

Pored zidova ograde kompleksa Bab al-Zazije, koji je većnekoliko puta bombardovan, nalazi se šatorsko naselje pristalica pukovnika Gadafija koji tu danju i noću uzvikuju parole podrške.

Hteo sam da obiđem tog dana to šatorskonaselje. Nisu dali, sve su nas odveli u obilazak –rimskih iskopina u Sobratu, graduna oko 70 km od Tripolija. Ne možeš uvek sve što i hoćeš...