Lepa reč od pomoći

Đorđe Blagojević sa Čukarice svako jutro svoju sedmogodišnju kćerkicu budi sat i po ranije pre početka časova, jer joj je put od škole do kuće dosta dugačak. Đorđeva miljenica, koja ima smetnje u govoru, pohađa OŠ "Ivan Goran Kovačić", jedinu gradu u kojoj jedni pored drugih sede i uče mališani sa posebnim potrebama i oni koji pohađaju redovnu školi.

Prilikom upisa deteta u školu, kako ističe naš sagovornik, obišli su pet, šest osnovnih škola, ali svuda su dočekani sa odgovorom da osoblje nije obučeno za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Iako je zakonom propisano da su obrazovne ustanove dužne da prime i ove mališane, kćerka i otac su vraćeni iz mnogih škola na čija su vrata zakucali.

– Ako je jednoj školi direktor želeo da primi moju kćerku u prvi razred, psiholog i učitelj bi se pobunili i obrnuto – požalio se Đorđe.

Roditeljima je preostalo da dete upišu u zvezdarsku školu  "Ivan Goran Kovačić", jedinu u prestonici u kojoj se već četiri godine deca sa posebnim potrebama upisuju u redovnu nastavu. Više su nego zadovoljni pažnjom koju deci poklanjaju vršnjaci, učitelji i psiholozi.

Sve je počelo pilot projektom "Škola po meri deteta" koji je na ovom mestu organizovan u saradnji sa kancelarijom "Save the children", Institutom za psihologiju i Ministarstvom prosvete i sporta. 

Ove školske godine u svakom odeljenju nižih razreda po dvoje mališana sa smetnjama u razvoju prati isti program kao i svi ostali đaci, ali imaju sopstveni, sporiji tempo rada. U osmišljavanju posebnog plana rada ovih učenika učestvuju roditelji, učitelj, psiholog i pedagog.

Školu pohađaju deca sa najrazličitijim smetnjama u intelektualnom razvoju kao, i mališani sa dečijom paralizom ili govornim manama, ali ništa ih ne sprečava da budu aktivni učesnici svih dešavanja u školi.

 – Pomažemo deci da postignu svoj maksimum, ali mnogo im znači pomoć i pažnja koju dobijaju od vršnjaka. Razumevanje i lepa reč su im najpotrebniji – ističe Snežana Stojaković, psiholog u ovoj školi, i dodaje da prisustvo dece sa smetnjama u razvoju pozitivno deluje i na ostale mališane koji nesvesno uče da poštuju različitosti i da pomažu drugima.

– U demokratskom društvu kakvom težimo trebalo bi da postoji spremnost da razumemo i prihvatimo drugačije ljude. Očigledno je da u našim školama to nije slučaj, pa se kod nas upisuju deca iz svih opština. Pritisak je veliki, a uvek nam je žao da vratimo neko dete. Ipak, mi ne radimo ništa drugo što drugi ne bi mogli kada bi želeli malo više da se potrude – smatra Snežana Stojaković i dodaje da svi profesori deklarativno prihvataju uključenje dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole, ali u praksi je situacija znatno drugačija.  

Iako su rezultati dosadašnjeg rada izuzetno dobri, rukovodioci ove ustanove ističu da ne znaju kako će, zbog nedostatka sredstava, nastaviti ovaj program u višim razredima.

– Pokušavamo da napravimo program za starije osnovce, ali da bismo ga završili  potrebna nam je pomoć metodologa sa fakulteta. Takođe, moramo da obezbedimo nastavna sredstva i da organizujemo obuku za veliki broj nastavnika, a sve to košta – istakla je naša sagovornica i dodaje bi nadležni mogli malo više da se zainteresuju i pomognu ovim mališanima sa smetnjama u razvoju.