Na zajedničkom putu u EU

„Iskustvo dosadašnjih integracija svedoči o neophodnosti dobre saradnje među državama koje žele da uđu u Evropsku uniju”, izjavio je za „Politiku“ Vladimir Litvin, predsednik Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine, uoči današnje posete našoj zemlji.

„Saradnja Srbije i Ukrajine u tom smislu već se realizuje kroz razmenu iskustva u okviru konsultacija na svim nivoima, kao i kroz međusobnu podršku u okviru regionalnih inicijativa EU”, objašnjava Litvin i dodaje: „Pred našim dvema državama stoje slični zadaci. Razmena iskustva u vezi sa unutrašnjim reformama, formiranjem zone slobodne trgovine i liberalizacijom viznog režima, pomoći će nam da zadatke rešavamo na najefikasniji način.

Poštovani Vladimire Mihailoviču, u Beogradu ćete se sresti sa najvišim srpskim zvaničnicima. Šta očekujete od tih razgovora?

Dobro je što parlamentarni okvir određuje tempo obnove ukrajinsko-srpskog dijaloga na visokom i najvišem nivou. Nadam se da će zvanična poseta delegacije Vrhovne rade Ukrajine dati novi impuls produbljivanju saradnje naše dve države u svim sferama: političkoj, trgovinsko-ekonomskoj, kulturno-humanitarnoj. Ubeđen sam da će se dijalog koji ćemo otvoriti učvršćivati i dalje. Na predsedničkom i vladinom nivou.

Da li je danas lakše privredno sarađivati u direktnim kontaktima, ili kroz međunarodne organizacije i forume?

Ukrajina je svakako zainteresovana za produbljivanje uzajamno korisne saradnje sa Srbijom u okviru međunarodnih struktura kao što su Savet Evrope, OEBS, Međuparlamentarni savez, Savet za regionalnu saradnju... Računamo i na saradnju kroz uzajamnu podršku inicijativama u okviru ovogodišnjeg predsedavanja Ukrajine u Komitetu ministara Saveta Evrope i Srbije u Centralnoevropskoj inicijativi.

Po mom mišljenju, za aktivniju trgovinsko-ekonomsku saradnju važni su i neposredni kontakti poslovnih ljudi Ukrajine i Srbije. Da spomenem samo ideju o organizaciji poslovnog foruma u Ukrajini 2011, početak rada ukrajinsko-srpskog Poslovnog saveta privrednih komora, kao i aktivnije posete srpskih kompanija Ukrajini. U našoj zemlji postoji odgovarajuća zakonska osnova za efikasnu zaštitu prava stranih investitora i preduzetnika.

Vaša poseta predstavljaće i podsticaj za međuparlamentarnu saradnju naše dve zemlje. Šta očekujete na tom planu?

Iskreno se nadam da će moja današnja poseta doprineti produbljivanju saradnje između zakonodavnih organa naših država, kao i praktičnoj realizaciji bilateralnog sporazuma o međuparlamentarnoj saradnji potpisanog u julu prošle godine u Kijevu. Moramo susrete predstavnika parlamentarnih grupa za vezu Ukrajine i Srbije, kao i razmenu delegacija saradnika administracije Vrhovne rade Ukrajine i Kabineta Narodne skupštine Srbije, da podignemo na redovni nivo i da uspostavimo stalne radne kontakte između poslaničkih grupa i komiteta.

I Ukrajina i Srbija su istakle kandidaturu za članstvo u EU. Kako na tom putu možemo da pomognemo jedni drugima?

Ovde bih naglasio značaj saradnje u okviru regionalnih inicijativa kao što su Centralnoevropska inicijativa, Energetska zajednica i, buduća, Strategija EU za dunavski region. Ovakvi forumi su dodatna mogućnost za naše države da ubrzamo procese evropskih integracija, ali i da učvrstimo bilateralne odnose.

Trgovinsko-ekonomska saradnja Ukrajine i Srbije je trenutno na izuzetno niskom nivou.

Prema podacima vašeg zavoda za statistiku, u 2010. godini Ukrajina je bila na 17. mestu prema obimu izvoza u Srbiju. Mogućnost bolje saradnje postoji u mašinogradnji, poljoprivredi, transportu, građevinarstvu, farmauceutskoj industriji, turizmu, energetici... Sem toga, tu je i Dunav koji spaja Ukrajinu i Srbiju, a prioriteti Ukrajine u dunavskom regionu gotovo su isti kao i prioriteti Srbije.

Prilikom boravka u našoj prestonici na Beogradskom univerzitetu ćete održati predavanje o istoriji i današnjici ukrajinsko-srpskih odnosa. Koja će biti vaša osnovna teza?

Hteo bih, pre svega, da srpskoj omladini približim osećaj mentalne, kulturne i duhovne bliskosti naša dva naroda. Naši odnosi su tradicionalno prijateljski, plodotvorni i konstruktivni. Istovremeno, postoji ogroman neiskorišćen potencijal za njihovo produbljivanje, uzimajući u obzir geografsku i kulturnu sličnost. Nadam se da će današnji studenti koji će sutra postati naučnici, političari i biznismeni, svojim znanjem i radom doprineti učvršćivanju ukrajinsko-srpskih odnosa.

U Srbiji živi veliki broj Ukrajinaca. Istovremeno, u Vašoj zemlji živi i radi mnogo Srba.

Ukrajina smatra ukrajinsko-rusinsku zajednicu u Srbiji pravim mostom kojim se spajaju dve zemlje – istorijski i kulturno bliske. Zahvalni smo Srbiji za formiranje odgovarajućih uslova za realizaciju kulturno-duhovnih potreba ukrajinsko-rusinske zajednice u vašoj zemlji.

Po mom mišljenju, pravi znak iskrenog prijateljstva naših naroda mogao bi da bude podizanje spomenika Tarasu Ševčenku u Srbiji i nekom od poznatih srpskih pisaca u Ukrajini.

Uskoro će se navršiti 25 godina od tragičnog incidenta u Černobilju. Ovih dana prisustvujemo sličnoj drami u Japanu. U nekim zapadnoevropskim državama sve glasniji su protivnici upotrebe ovog vida energije. Kakvo je Vaše mišljenje o ovom problemu.

Dvadeset šestog aprila 1986. Ukrajina je preživela najveću katastrofu u istoriji čovečanstva – tragediju na černobiljskoj elektrani. Od tog vremena svake godine pomenuti datum obeležavamo kao Dan sećanja na žrtve ove tragedije, ali i kao Dan podsećanja na neophodnost odgovornog korišćenja atomske energije.

Možda je to što je Ukrajina, više od drugih, osetila i shvatila opasnost atomske energije, postalo motiv za odluku mlade nezavisne države da se prva u svetu odrekne nuklearnog oružja koje smo nasledili od bivšeg Sovjetskog Saveza.

Ipak, želeli to ili ne, energetska budućnost Ukrajine nije moguća bez nuklearnih elektrana. Upravo sećajući se tragičnih lekcija iz prošlosti, činimo sve kako bi korišćenje ove vrste energije bilo, isključivo, visokotehnološko, mirno i bezbedno.

-------------------------------------------------

Zahvalnost srpskom narodu na pomoći posle černobiljske katastrofe

„Sećajući se podrške Srbije koju je ukrajinski narod dobio u prvoj godini posle černobiljske havarije, kada je oko dve hiljade ukrajinske dece primljeno na odmor i lečenje u vašoj zemlji, želim da srpskom narodu izrazim iskrenu zahvalnost za pomoć i ulogu u likvidaciji teških posledica ove tragedije”, izjavio je predsednik Vrhovne rade Ukrajine Vladimir Litvin u intervjuu za naš list.