Nema više udarnika

Ori se pesma, krvare žuljevi, ali nema nazad. Unuci starih udarnika, sve sam tehnološki višak, udaraju krampovima po trasi Koridora 10. „Lopata, kolica i laganica”, repuje rijaliti omladina, sve sami egzitovci i fanovi Guče, navijači i kompjuteraši, daleki potomci Alije Sirotanovića. Osvajaju novi metar, novi rekord. Neoliberalni ekonomisti crkavaju od smeha, ali omladinske radne brigade „ORA 2011” navikle su na veće prepreke od kritičara državnog intervencionizma.

Iako utopijska, ideja reinkarnacije radnih akcija ili obnove velikih javnih radova u vreme istorijske nezaposlenosti, za doajena akcijaškog pokreta dr Slobodana Ristanovića (79), bila bi ponovo revolucionarna:

– Koridor 10 bismo završili za godinu dana – kaže Ristanović.

Uvek akcijaš, i sada željan akcije, učesnik izgradnje Novog Beograda, svestan je da bi nasleđivanje verovatno najznačajnijeg razvojnog pokreta druge Jugoslavije, danas bilo uzaludno i podvrgnuto podsmehu.

Stari akcijaši su i ovog 1. aprila proslavili svoj dan, ali rezultati koje su postigli bili su sve osim šale. Pet hidrocentrala, autoput Bratstvo i jedinstvo, Jadranska magistrala, Novi Beograd, desetine fabrika teške industrije… Krajem osamdesetih godina prošlog veka, ORA su ugašene. U uspeh takvih gigantskih javnih radova više da gotovo niko ne veruje. Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište pita se „ko bi danas lopatao dobrovoljno ili za sitne pare”.

– Kada bi se obnovile radne akcije i neko tamo otišao, bio bi to krunski dokaz da je nesposoban za bilo šta – kaže Stevanović.

Sa Stevanovićem se slaže i njegov kolega ekonomista Goran Nikolić, podsećajući da je diskutabilno koliko su i čuveni Ruzveltovi javni radovi u SAD tridesetih godina bili uspešni:

– Ja sam za kopiranje zapadnih modela razvoja. Originalnost nas je odvela u propast. Kao samoupravljanje – priča Nikolić.

I vlada misli slično, pa je prošle godine pod formom javnih radova, angažovala 5.625 zaposlenih, mahom na poslovima u socijalnim, humanitarnim i kulturnim delatnostima. Iz Ministarstva ekonomije, kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje, za javne radove izdvojeno je 700 miliona dinara. Kao i prošle godine.

– Očekuje se da ove godine bude angažovano oko 5.000 ljudi, a upravo se ovih dana biraju konkretni projekti – rekli su nam u NSZ.

Prošle godine, „akcijaši” su nosili knjige starim i nepokretnim licima, a sto žena iz cele Srbije je radilo tradicionalne rukotvorine koje su prodavane u protokolarne svrhe.

Što se famozne infrastrukture tiče, prošle godine je odobreno 88 projekata, na kojima je radilo 1.564 lica. Kao dobar primer infrastrukturnog posla u NSZ pominju nam angažovanje 25 lica na izgradnji staze zdravlja, u Specijalnoj bolnici „Sokobanja“.

I zato, kada pomislite na današnju strategiju javnih radova, zaboravite na besplatno lopatanje autoputeva, trasiranje pruga, gradnju hidrocentrala, bolnica, fabrika – i ostalih spomenika zablude nekoliko generacija. Kada vidite svetske lidere koji razgovaraju sa srpskim zvaničnicima u salonima nekadašnje Palate Federacije, zaboravite da ju je gradio Slobodan Ristanović sa hiljadama mladića i devojaka posle Drugog svetskog rata. Kada šaljete decu na studije u Beograd, ne spominjite im da je blokove Studenjaka malterisao legendarni sportski novinar Dragan Nikitović. Kada se vozite autoputem na zapad, ili ka Grčkoj, na jug, pustite pričuo tih 1.000 kilometara autoputa, jer će vas sećanje na to odvesti tamo gde je vodila i ta autostrada. Nikuda.

--------------------------------------------------------------

Od 17.000 do 22.000 dinara mesečno

Svi koji ove godine budu angažovani na javnim radovima, dobiće od NSZ novčanu nadoknadu zavisno od stručne spreme – od 17.600 dinara, za prvi i drugi stepen, do 22.000 dinara za fakultetlije. Za one sa trećim i četvrtim stepenom, biće izdvojeno 18.000 dinara. Dve hiljade dinara više zaradiće osobe sa petim i šestim stepenom stručnosti. Oni zasnivaju radni odnos do isteka trajanja javnog rada.

Titov cilj - mešoviti brakovi

Josip Joška Broz, lider Komunističke partije i unuk maršala Tita, tvorca ORA, kaže da mu je njegov deda često pričao da je najvažniji rezultat radnih akcija – sklapanje mešovitih brakova.

– Najviše takvih brakova je sklopljeno na radnim akcijama. Moja sestra Zlatica je svoga muža upoznala tamo. I bolje je da naša deca idu da rade za svoju zemlju, nego da sede po kafićima i bulje u kompjutere – kaže Broz.

Politička inicijacija

Istoričar Predrag Marković podseća da dobrovoljni rad, ili rad za zajednicu, postoji i u liberalnim društvima.

– Omladinske radne akcije u SFRJ su bile neka vrsta političke inicijacije za posleratne generacije. Prva generacija funkcionera regrutovana je iz pokreta otpora, a druga iz redova akcijaša. Osim toga, radne akcije su za seosku omladinu bile prozor u svet i neka vrsta ljubavnog oslobađanja. Setimo se čuvenog filma „Prekobrojna” – kaže Marković.