Valter u hiljadu primeraka

Dok vajar Dragan Radenović priča gde je bio i šta je radio, s kim se družio i šta je stvorio, čovek ne veruje da sve to staje u jedan život. Pozvali smo ga na razgovor povodom prestižne nagrade Tejler fondacije iz Pariza koju je nedavno dobio za skulpturu izloženu u Gran Paleu, a on je u međuvremenu dobio još jedno priznanje – Prvu nagradu na prolećnoj izložbi u Parizu!

– Da sam dobio Tejlerovu nagradu za skulpturu „Oko svevideće”, obavestila me je naša novinarka iz Pariza Jovanka Lazarov. Vajar Zlatko Glamočak priredio je prijem u moju čast. Zamislite, kolega kolegi, to je toliko retko, oduševljen sam njegovom ljudskom veličinom! Opet, naš čovek Miljko Živojinović trasiraće mi organizacione puteve – kaže Radenović.

Tejlerova fondacija, stara nekoliko vekova, nazvana po grofu belgijskog porekla, podstiče vizuelno stvaralaštvo i podrazumeva staranje ove porodice o narednim izložbama svojih laureata. Ugovorili su mu već postavku na Kubi, Dominikanskoj Republici, Južnoafričkoj, takođe. Tom prilikom upoznao je unuka Šarla de Gola, koji nosi isto ime po svom dedi, koji je naručio od njega portret svog poznatog pretka.

Vratimo se malo u prošlost jer nije sve ovo palo sa neba. Radenović je završio četiri fakulteta – vojnu akademiju, pravni, primenjenu umetnost, i fakultet bezbednosti. Doktorirao je u Moskvi na temi Teorija i funkcija mozga. Bio asistent u vajarskoj radionici Henrija Mura u Britaniji. Usavršavao se u Njujorku. U Americi zarađivao kao izbacivač u diskoteci, potom predavao na De Kordova školi likovnih umetnosti u Masačusetsu, a reditelj Vlada Petrić preporučio ga za rad na Harvardu.

– Naši umetnici su ponavljali već utvrđene vrednosti u svetu, a moja ideja je da, zahvaljujući potencijalu koji postoji u našoj likovnoj umetnosti, mi budemo ti koji će prvi baciti kamen u vodu. Osnovni talas biće naš, a ostali koncentrični krugovi neka budu drugih svetskih umetnika koji će potvrđivati našu vrednost, kaže vajar čije su skulpture u brojnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama.

Podsetimo, Radenović je izradio portret Kirka Daglasa kao poklon Festa 1979. čuvenom glumcu. Uradio je bistu Vinstona Čerčila, Pavarotija, Džona Kelija, Dejana Medakovića...

– Sa Moravijom me je upoznao naš slikar Oliver Tihi koji je živeo u Veroni. Njemu sam uradio skulpturu-portret, a Feliniju, kojeg sam upoznao u Rimu, napravio sam crtež. Sofiju Loren sreo sam na festivalu u Moskvi. Nekoliko dana radio sam njen portret i začudilo me je što najveći deo dana provodi u raznim tretmanima ulepšavanja. Tad sam shvatio da je to održavanje lepote takav kuluk da je to zastrašujuće!, kaže umetnik koji je nepogrešivo hvatao crte poznatih lica.

Utisak o princezi od Monaka Grejs Keli je, pak, suprotan.

– Smatram da je ona bila nesrećna žena. Nikad nisam video onaj njen osmeh koji znamo iz filmova, već je to bila dostojanstvena i hladna lepota kojom je toplo zračila. Kao što znamo da se u antičkoj Grčkoj pominju crno i žuto sunce, i oba isijavaju, samo različitu vrstu svetlosti, ona se ponašala kao crno sunce, smatra Radenović, čiji je portret princeze izložen u Nacionalnom muzeju portreta u SAD.

Portret filozofa Vilarda Ormana Kvajna, sa kojim se družio na Harvardu, uradio je sa prazninom u očima (probušene očne duplje), a Kvajn je rekao da baš tako zamišlja portret filozofa jer on vidi dalje od drugih! Naš sagovornik naglašava da ga je najviše ispunjavalo upravo čitanje filozofskih knjiga ali je istinske životne sokove crpeo u kafani, gde se sretao sa poznatim boemima i intelektualcima. Od njih je učio o životu kao što, kako kaže, danas uči i od svojih studenata.

– U Srpskoj kafani sedeo sam sa novinarima Žarkom Rajkovićem, Mirjanom Radošević, Mirjanom Živković, tu su dolazili glumci Ateljea 212, Zoran Radmilović, Slobodan Aligrudić... Posle njihove smrti uradio sam Zoranovu i Slobodanovu stolicu, kao i stolicu Cice Perovića, i one se i danas nalaze u ovoj kafani.

Uskoro će, kaže, napraviti skulpturu-portret još jednog našeg velikana. Naime, Kinesko ministarstvo kulture naručilo mu je 1.000 portreta Bate Živojinovića! Znamo da je Bata njihova vedeta, slavni Valter, a sada će biti gotovo suvenir. Kažu mu, biće to malo, potrebno je 10.000!

Pomenimo i to da je na Harvardu izlagao skulpturu Raspeće Hrista, koje je video papa Jovan Pavle Drugi, i rekao da je to najoriginalnije raspeće posle onog najpoznatijeg, te ga naručio i za Vatikan. Moglo bi se ovako nabrajati, ali Radenović radije pominje savet za mlade vajare:

– Neka nauče posao da im porudžbine ne bi oduzimale neznalice. Moj primer može da bude podsticaj, ali ne i uzor koji treba kopirati. Neka se kreću, idu u svet. Jer samo voda koja teče se pije, ona je zdrava, voda koja stoji je baruština.

To je pokazao i ovaj vajarski veteran kada se na nedavnoj izložbi u Luvru pojavio noseći šajkaču. „Kad su me videli Francuzi i Japanci pozdravili su me sa tolikim simpatijama”, kaže Radenović.

Mirjana Sretenović