Sudska nenadležnost smiruje Kavkaz

Izgleda neobično, ali nedavnom odlukom suda u Hagu, kojom se ovaj organ Ujedinjenih nacija proglašava nenadležnim u tužbi Gruzije protiv Rusije, a zbog, kako je navedeno – „rasne diskriminacije“ – zadovoljne su obe strane.

Podsetimo, reč je o dešavanjima u vreme i posle kratkotrajnog rusko-gruzijskog avgustovskog rata 2008. koji je okončan otcepljenjem Abhazije i Južne Osetije od matice Gruzije. „Rusija je doprinela žestokim etničkim čistkama Gruzina koje su sprovodile separatističke vojske Abhazije i Južne Osetije, kroz obezbeđivanje naoružanja, vojnika-najamnika i kroz direktno učešće oružanih snaga RF u ratnim operacijama, što je za rezultat imalo masovno nasilje prema mirnim žiteljima Gruzije“, navedeno je u tužbi Tbilisija.

Neposredno po obelodanjivanju sudske odluke (u petak), Kiril Gevorgjan, rukovodilac Pravnog odeljenja ruskog ministarstva inostranih poslova, izjavio je da je njegova strana „apsolutno zadovoljna“. Sa njim se složio i Roman Kolodkin, ruski ambasador u Holandiji: „Sud se u potpunosti saglasio sa našom osnovnom tezom da nije nadležan da razmatra tužbu ovakvog tipa“, izjavio je Kolodkin, dodavši da se do pomenute odluke došlo glasanjem 10:6 u korist Rusije. „Slučaj je završen“, zaključio je ambasador.

Ali, u sličnom tonu izjašnjavaju se i u Tbilisiju. U gruzijskoj prestonici su, naime, uvereni da je navedena presuda tek „tehničke prirode”, a što je mnogo važnije, predstavlja priznanje Haškog suda da je Rusija učesnica u sukobu. „Međunarodni sud je potvrdio da je Rusija učesnica u sukobu, a ne treća strana, na čemu je Moskva insistirala sve proteklo vreme“, saopšteno je u gruzijskom ministarstvu inostranih poslova.

Prema rečima Nino Kalandadze, zamenika gruzijskog ministra inostranih poslova, rešenje kakvo je doneo sud, takvo je samo stoga što „mogućnosti direktnih pregovora između dve zemlje još nisu iscrpljene“.

Prvi pretres o ovom pitanju, a po zahtevu Gruzije, obavljen je u septembru 2008. i okončan je u korist Rusije. Potom je, 1. decembra 2009. Rusija osporila nadležnost suda, uz napomenu da ovaj organ može optužbe da uzme u postupak tek kada svi drugi metodi poput pregovora i procedure specijalno predviđene Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih formi diskriminacije budu iscrpljeni.

Da li je obostrano zadovoljstvo, iako zasnovano na potpuno različitim tumačenjima odluke Haškog suda, dovoljno da se situacija na Kavkazu dovede u prihvatljivo stanje – teško je reći. Kako god bilo, za sada se ni Tbilisi ni Moskva ne izjašnjavaju o budućim koracima.

S. Samardžija