Srbima penzija poslednja briga

Dok u Srbiji samo pet odsto stanovništva uopšte razmišlja o privatnim penzijama, skoro polovina zaposlenih u zemljama centralne i istočne Evrope već je počela ili namerava da investira u – dodatne penzije. Trenutno jedan od pet stanovnika tog dela Evrope ulaže u neki takav "proizvod".

Ovakav trend ukazuje na to da postoji skepticizam kada je u pitanju državni penzijski sistem: u proseku samo 10 odsto zaposlenih smatra da će državna penzija biti dovoljna da pokrije sve troškove posle penzionisanja. S druge strane, polovina njih još ne razmišlja o dodatnoj štednji za penzionerske dane.

Ovo su neki od rezultata istraživanja tržišta centralne i istočne Evrope koja je sprovela Benk Austrija, članica Unikredit grupe, vodeće bankarske grupacije u tom regionu. Istraživanje je pokazalo da u je zemljama jugoistočne Evrope procenat onih koji poseduju neki od investicionih projekata za privatne penzije znatno niži od proseka u centralnoistočnom regionu gde je 20 odsto. On je, recimo, u Bugarskoj 10, a u BiH i Rumuniji sedam odsto. Izuzetak u ovoj grupi je Hrvatska u kojoj već 21 odsto stanovništva koristi neki od penzijskih proizvoda. Pojedinačno posmatrano, u zemljama EU, "za stare dane" najviše odvajaju stanovnici Češke 36 odsto, Slovenci 34, Slovaci 32 i Mađari 31 odsto.

Bezmalo 47 odsto radne populacije u zemljama CIE već se odlučilo za neki od specijalizovanih penzijskih proizvoda. Svi oni usko su povezani sa "planiranjem penzije", kao što su, recimo, penzijski fondovi, kompanijske penzije i penziona osiguranja. Drugo po atraktivnosti, kao alternativa za penziona osiguranja, jeste životno osiguranje koje uplaćuje 28 odsto zaposlenih. Oko 27 odsto populacije koristi klasičnu štednju kao investiciju za budućnost. Stanovnici BiH, Rumunije i Slovačke okrenuti su štednji. Polise životnog osiguranja favorizovane su naročito u Sloveniji (47 odsto), Hrvatskoj (44 odsto) i Slovačkoj (39 odsto). Slede Srbija i BiH sa 34 procenta.

"Jaz između dela stanovništva koji je skeptičan u pogledu državnih penzija i onog koji već investira u buduće penzije pokazuje potencijal celog regiona CIE", ocenio je nedavno  Helmut Bernkopf, direktor za strategiju i razvoj Bank Austrija, na konferenciji za novinare HVB banke, održane u okviru Juromani konferencije o investicijama u regionu. Za Unikredit grupu, u čijem sastavu su te dve banke, a koja u 18 zemalja ima oko 17 miliona klijenata ovo tržište ima veliku perspektivu.

Analize su, pri tom, pokazale razlike u investicijama od zemlje do zemlje: Investicioni fondovi i fondovi osiguranja uopšte (ne samo penzioni fondovi) češće se koriste u Sloveniji (13 odsto), Poljskoj (11 odsto) i Slovačkoj (10 odsto), dok Srbi i Rumuni radije investiraju u nekretnine (18 odnosno 13 odsto).

"Interesantno je da su mladi do 29 godina najnesigurniji kada je reč o finansijskoj situaciji nakon penzionisanja. Jedna od četiri ispitane osobe ove starosne dobi ne zna da li će državna penzija biti dovoljna za život", istakao je Martin Majer, stručnjak Benk Austrija za istraživanja tržišta u centralnoistočnoj Evropi.