Katanci na valjevskim radnjama

Valjevo – Na sve većem broju trgovinskih, uslužnih i zanatskih radnji i lokala u Valjevu mogu se primetiti katanci. Njih prate na vidnim mestima ispisane poruke „Lokal se izdaje...”. Podaci za prošlu godinu pokazuju da su na području Valjeva registrovane 494 radnje, a za isto vreme sa evidencije brisano ih je 642.

Nepovoljan trend nastavljen je i u ovoj godini. U razgovoru sa vlasnicima radnji koje i dalje uredno otvaraju vrata mušterijama čuli smo da ih sve učestalija zatvaranja lokala ne iznenađuju zato što su na udaru raznih problema, ali i iznenađenja. Kao ključni problem u poslovanju navode visoka zahvatanja države, sve slabiju kupovnu sposobnost građana, visoke kirije za lokale a kao značajna navode i takozvana parafiskalna opterećenja u koja spadaju opštinske komunalne takse, razna uzorkovanja i slično.

– Nije čudo što je sve manje onih koji posluju. Obaveze prema državi, radnicima i gradu uz druge redovne troškove su tolike da za njih odlazi, barem kod mene, oko 70 odsto dohotka. Pod takvim pritiskom morao sam da dignem ruke od radnika, jer je naprosto bilo nemoguće da im uredno isplaćujem zaradu i doprinose. Sada se u radnji smenjujemo ja i supruga. Inače, mi koji još radimo u Tržnom centru na novoj zelenoj pijaci imamo i dodatnih teškoća i problema od kojih je najveći onaj da dobavljači ne mogu da nam doteraju robu do radnje, jer je na prilaznoj ulici zabranjeno, navodno iz bezbednosnih razloga, zaustavljanje vozila. Kada neko od mene kupi džak neke emulzije ili sličnog građevinskog materijala, ja sam primoran da nosim iz straha da ne izgubim mušteriju – kaže Milan Lazić, vlasnik prodavnice boja, lakova i građevinskog materijala. On dodaje da je zbog navedenog problema, koji grad odbija valjano da reši, pre nekoliko meseci uputio pismo kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, ali ni od njega nije dobio odgovor.

U Tržnom centru na novoj zelenoj pijaci, koji je sagrađen pre nešto više od deset godina, bilo je više od 250 lokala u punom poslovnom zamahu od kojih trenutno tek polovina radi. Lazić kaže da ga takva situacija plaši, jer su i male radnje u ekonomskom lancu, i kada se on prekine ili oslabi svi to osete. I u trgovačkoj Knez Miloševoj ulici u centru grada uočava se povećan broj zatvorenih radnji. I njih, bez obzira na ekskluzivnu lokaciju, muče problemi sa slabljenjem kupovne moći građana, a one koji lokale iznajmljuju visoke kirije čiji vlasnici ne pomišljaju da ih smanje ni za jedan evro. Slika sa brojem zatvorenih radnji zabrinjavajuća je i u Ulici dr Pantića u centru grada. Zbog generalne rekonstrukcije glavne Karađorđeve ulice, više od 100 lokala i radnji naredna dva i po meseca, usled teškog prilaza mušterija, imaće minimalne pazare.

Predrag Savić, vlasnik agencije za vođenje knjiga, objašnjava za naš list da su se male radnje i lokali kao uzdanica za zapošljavanje i izlazak iz ekonomske krize našli na opštem udaru visokih zahvatanja i prevaziđenih propisa.

– Pored standardnih fiskalnih, mali su na udaru i takozvanih parafiskalnih opterećenja u koja spadaju opštinske, odnosno gradske komunalne takse za isticanje firmi, do postavljanja raznih panoa, letnjih bašta i slično. Te obaveze se i pored obećanja ne smanjuju, a razlog tome je to što opštine i dalje ne dobijaju povećana transferna sredstva iz Republike a lokalna kasa od nekoga mora da se puni. Uz razna uzimanja uzoraka robe od strane inspekcija radi laboratorijskih pregleda, plaćanja muzičkog dinara, kao i usluga za obavezno vođenje knjiga, sve to čini set izdataka na koje nisu imuni ni mali preduzetnici – kaže Savić, uz neskriveno razočarenje što se i danje otežava rad onih koji su najvitalniji u privrednom miljeu naše države

Budo Novović