Gde je 120 kilometara

Zašto je opušten i udarnički ubedljiv Milutin Mrkonjić pre tri meseca u „Kažiprstu” TV B 92 obećao da će do kraja marta završiti 120 kilometara autoputa na severu zemlje, iako je i laiku bilo jasno da je za takav podvig neophodno učiniti najmanje dve stvari: da se za glavne inženjere angažuju braća Grim, a za izvođača radova privatno građevinsko preduzeće Dejvida Koperfilda.

To da su svi znali da od tih 120 kilometara autoputa neće biti ništa, a da se kladim, znao je i Mrkonjić, posledica je činjenice da je ova vlada izgradila čitavih 47,5 kilometara, iako je u nekoliko navrata u predizbornim obećanjima naglašavala da famozni Koridor 10 mora biti završen. S istim entuzijazmom, uz uobičajenu prazničnu atmosferu, i ova vlada je, kao i prethodne, svečano otvarala nekoliko deonica, i to nekoliko puta, da bi dan-dva kasnije, prašnjave trase ostajale puste. Bez buldožera, radnika i folklornih društava.

Ali popularni Mrka nije ni trepnuo kada je najavio podvig veći od eventualnog leta na Mesec, mada bi većina stavila pare na to da bi i taj šatl stigao pre konačnog završetka koridora. Razlog za Mrkonjićevu samouverenost krije se u činjenici da, kao iskusni inženjer iluzija, odlično zna da u predizbornoj godini treba zauzeti što povoljniju poziciju na startu proizvođača snova. A tamo, po pravilima srpske politike, vlada velika gužva.

Ministar za infrastrukturu se dugo kalio u tim poslovima. Kada je Milošević obećavao da ćemo dostići švedski standard, futuristička centralna železnička stanica „Prokop”, ali samo na maketi, trebalo je da postane postmoderni katapult iz koje će, sa svim Srbima u prvoj klasi, vozovi poletati ka skandinavskim platama. Ali bilo bi nepravedno da samo ministra, koji je, uzgred, bio taj koji je trebalo da izgradi „Prokop”, pominjemo kao majstora megalomanskih obećanja.

Posle pada Miloševića, od čuvenog Dosovog ugovora sa narodom u 10 tačaka, koji je trebalo da iz korena reformiše zemlju, ostao je samo narod. Tom narodu je kasnije obećavano stotine hiljada novih radnih mesta da bi se sada ispostavilo da se pod tim poslovima podrazumevalo čekanje u redovima na biroima za zapošljavanje.

I, šta će se dogoditi pošto je 120 kilometara ostalo da lebdi samo u obećanjima, kao one Dinkićeve akcije od 1.000 evra? Može li ministar napustiti vladu pre roka?

Naravno da mu neće faliti nijedan šraf. Već juče je obišao radove na nekoliko mesta sizifovske autostrade i optimistički izjavio da je zadovoljan brzinom izgradnje na pojedinim deonicama, poručivši izvođačima radova da budu još agresivniji.

A vesela obećanja tek slede: u zemlji sa milion siromašnih (prema standardima EU), kada biračima ne možete da date posao, vi im onda ponudite autoput sa šest traka. Političari su prodavali tu priču bezbroj puta i zašto bi je sada menjali?

Jer karavani prolaze. Ali ne autoputem.