Crnogorci se odmaraju od svog identiteta

Trebinje – U Trebinju, na naučnom skupu o pesmama, poemama i poetici Matije Bećkovića (1939), jednog od najznačajnijih srpskih pesnika, „Pod platanima”, na blagom trebinjskom suncu, razgovaramo s pesnikom o novom tumačenju njegove poezije, Hercegovini, Crnoj Gori, srpstvu... Bećković odgovara kratko, svaka njegova rečenica zvuči kao aforizam.

Ovde u Trebinju, o vašoj poeziji, govore, uglavnom, mladi tumači srpske poezije. To je jedan nov pogled na vaše pesme?

Novi pogledi ne dolaze s godinama nego sa svakim novim danom. Potreba za kreativnošću ne umire. Mladi još uvek zasnivaju svoj život ne samo na veri u poeziju nego čak i na njenom tumačenju. Ko piše pesme ili svira obou, a veruje da od toga može živeti u Srbiji, dokazuje da je još živ narod Dučića i Mokranjca...

Negde odozgo, s gospodske visine, gleda nas Dučić. Šta mu poručujete iz njegovog zavičaja?

I Dučić gleda kako ta priča traje. Ostvaren, rano je prebrinuo brige oko svog dela, pa se o drugim pitanjima izjašnjavao sa njegoševskom otvorenošću i samopouzdanjem. Kad je napisao: „Verujem u Boga i u Srpstvo” niko nije verovao ni u jedno ni u drugo. Ko nije siguran u svoje delo dovija se i kalkuliše. Sasvim neostvareni brinu svoju brigu i svaki dan se, ne rizikujući ništa, s lakoćom izjašnjavaju o svemu i svačemu.

U Hercegovini, kada kažu da su Hercegovci, podrazumeva se da su Srbi. U Crnoj Gori više nije tako?

U vreme tranzicije, opuštanja i rekreacije jedan broj Crnogoraca odmara se i od svog identiteta. Srbi koji tvrde da nisu Srbi podsećaju na onog koji je rekao: „Hvala ti, Bože, što sam ateista”! Iz vizure pilota aviona koji nas nadleću i malo-malo bombarduju, svejedno je koja je od tih tačkica koje predstavljaju Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku – levo, a koja desno.

Može li se vaša poezija prevoditi na crnogorski jezik?

Srećom, ko piše na srpskom – piše na nekoliko jezika. I ne zna da li piše ili prevodi.

Postoji li mogućnost da pisci sačuvaju srpski kulturni prostor, ako političarima nije uspelo da sačuvaju državni prostor?

Jezičko zakonodavstvo je starije od državnog ustrojstva. I ne zavisi od ustavnog poretka.

Da li vam se čini da ovde u Hercegovini ima više Srbije, nego u Srbiji?

Srbija može tome samo da se raduje.

Kako ocenjujete izbornu skupštinu SANU?

Dosta je haosa u Srbiji i bez haosa u SANU.

Zoran Radisavljević

-----------------------------------------------

Antologija i monografija

Posle svete liturgije, koju je služio vladika hercegovački Gligorije i pomena Jovanu Dučiću, u Hercegovačkoj Gračanici, predstavljene su antologija „Bećković” (sastavljač Selimir Radulović) i monografija „Matija” (autor Radovan Popović) koje su objavili „Orfeus” i „Pravoslavna reč” iz Novog Sada. O knjizi su govorili Jovan Delić i Selimir Radulović, a u muzičkom programu učestvovao je muški hor „Sveti Roman Slatkopojac”.

U Domu kulture priređeno je veče posvećeno poeziji Matije Bećkovića. Pesnik je nadahnuto kazivao svoje stihove, a u umetničkom programu učestvovali su: Andrija Videnović, Đorđe Marković, Željka Zdjelar, Dragoljub Bajić, Nevena Živković, Dunja Petkovski, Jelena Kovačević i Kamerni hor „Hercegovačka Gračanica”.