Pisac u najboljem svetlu

MIHAJLO I. PUPIN: „Sa pašnjaka do naučnjaka”. Izdanje Matice Srpske, 1929.

Kadkad se tzv. lepa književnost, zamišljenih života, događaja i sudbina, čini skoro besmislena, naročito kad se uporedi sa knjigama čiji je sadržaj istinit doživljaj, pažnja koja se zbilja zbila.

Talas omiljenosti memoara, knjiga čiji su pisci gledali zbilja velike događaje, postepeno se vratila i danas. U evropskoj književnosti daje se vidno mesto prepisci jednog Bizmarka, analima propadanja jedne države, ili dnevniku jednog teškog poduzeća. Život Franklinov, priznanja i zapisi jednog Bolivara, ili sličnih ljudi, svakako, imaju vrednost i najvećih i najčuvenijih romana.

Zato nam je naročito prijatno da skrenemo pažnju naših čitalaca na jednu odličnu knjigu zapisanog života velikog, modernog, radnog čoveka, jednog od naših najčuvenijih iseljenika, čoveka nauke i pronalazaka koji je u moćnom, američkom svetu, dostojno oličavao naš narod.

Knjiga d-ra Mihajla Pupina je život Mihajla Pupina, koji je ceo naš narod znao po čuvenju, pratio sa divljenjem. Od takve knjige života očekuje se, razume se, nauk koji treba da nam kaže reč spokojstva i reč puta na čijem kraju čeka smisao. Knjiga Mihajla Pupina ne ostaje time dužna, ona se vrća, sa vrhunaca uspeha i tuđine, svome poreklu, rodnom kraju. Označava kao polaznu vrednost i snagu svog izora, radinost i smirenost, siromaštvo i neprolaznu vedrinu svog Idvora, našeg sela u Banatu, rodnog mesta Pupinovog. Punog tajnih i večnih snaga, što su piscu ove knjige pomogle, da načini put od pašnjaka do života naučnika, jednog od najčuvenijih naučnika i praktičnih pomagača svetu, na polju elektrotehnike, u Americi.

Napisav svoju knjigu, u originalu, engleski, Pupin je uspeo da je napiše svim dobrim odlikama anglosaksonskog načina, vedrinom, jednostavnošću i toplim, skoro mističnim izlaganjem lepote jednog života. Njegova biografija jedna je od odličnih knjiga, napisanih na našem jeziku i čita se u slast, kao nekad, valjda, knjiga o životu Dositeja. Zato bi ceo naš narod trebao da je upozna i Matica je zbilja pozvana da se oko toga potrudi.

Odmah u početku ove velike knjige, u kojoj je obračun sa jednim životom koji se čini kao san, od pašnjaka do raskoši znanja i slave, Pupin svodi svu pažnju na svoje rodno mesto, na tradiciji našoj, ističući svoj Idvor, svoju majku, svoje seljake jednom prostom rečitošću, nepokvarenom književnim ambicijama, što će na svakog čitaoca uticati snažno. Opisi i slike koje su tu sačuvane u našoj zemlji: ravnica, zemljana sela, volšebna, plava Avala u daljini, žetva, starci, pevači, naročito pak portret majke Pupinove, čine čast jednom uvodu u knjigu, i da je pisana sa književnim namerama.

Ta ista rečitost, vedrina, slikovitost nalaze se i na daljim poglavljima ove vanredne knjige, pri opisu prvih godina života u Americi (ličnost nemačkog bogoslova, Bilharca, ili ložača Džima, opisi Njujorka, a naročito pri opisu prvog povratka u Evropu, u Idvor, na Univerze Kembridža, Berlina, itd.).

Ono što je najbolje u njemu, i onda kada već osvaja mesta u naučnom svetu Amerike, Pupin smatra da je: rodna, srpska duhovna tradicija, zakoni Idvora, duša njegovog seoskog doma i vedrina tog života. Ni pred najvećim umovima engleskih i nemačkih univerziteta, koje opisuje odlično, Pupin ne krije da oseća, da misli, tim starim, odmerenim, ravničarskim načinom. Njegova reč „kao guska u magli” zadivljuje svojom slikovitošću stranca i Pupin se žuri da je protumači i da uz to, oduševljeno, progovori i o svom rodnom kraju, gde je tu izreku naučio. I više, kada se seća svog vrlo značajnog izuma u elektrotehnici, koji je u svetu poznat pod imenom „pupinizovanih linija”, sasvim ozbiljno i skromno tvrdi da je do njega došao razmišljanjem i sećanjem na detinjstvo u rodnom kraju. Čuvajući goveda, na banatskom pašnjaku, noću, seljančići su dozivali jedno drugo i javljali se jedno drugom na taj način što su, na izvesnom odstojanju zabadali noževe u zemlju i kucali po drškama britvi pritisnuv uvo na zemlju koja je odlično prenosila talase glasa.

Pišući tako skoro bismo rekli ekstatičnom ljubavlju za svoj rodni kraj, svoj uspon u nauci, Pupin je, u drugom delu svoje knjige napisao mnoge sjajne strane o amerikanskim naučnicima svojim i njihovim, na poljima električnih snaga. Taj deo knjige neće ostati bez divnog uticaja na dušu svakog našeg đaka do čijih ruku ova knjiga bude došla. On je kao vanredno jedno, duboko, svetlo, pesničko delo.

U svakom slučaju, svojom knjigom Mihajlo Pupin, sin seljaka iz Idvora, moćni gospodar električnih izuma, predsednik najotmenijeg američkog univerzitetskog kluba itd. Koji je rečju i delom i kapitalom toliko zadužio naš narod i svoj rodni kraj, pokazao se i kao pisac u najboljem svetlu. Njegova knjiga, njegov život, za našu omladinu vanredna knjiga, delo je trajno, kao ona književna dela antička koja su, bila pisana mudrošću jednog velikog, radnog života, te se o njima moglo govoriti samo sa divljenjem.

 (Objavljeno u „Banatskom glasniku” 1930. godine)

-------------------------------------------------------------- 

Naš odlični časopis „Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu kome je direktor dr Stanoje Stanojević, doneo je, iz pera našeg poznatog književnika Miloša Crnjanskog, ovaj lep prikaz Pupinove knjige „Sa pašnjaka do naučnjaka”, u svojoj 2. svesci, trećoj knjizi, za jun.