Učenici kao praktikanti

Naši zanati i zanatlije kao da zaostaju negde u prošlosti, i to u onom njenom delu naseljenom basamacima, kaldrmom, kalfama i majstorskim pismima udenutim u ljubavne priče s kraja 19. veka.
Pod diktatom masovnih organizovanja naroda, pod točkovima mašina za serijsku proizvodnju i pod zastavom jednoumlja, ručni zanati su otišli na neku drugu svoju stranu. Povukli se iz privrednih komora, esnafa i proslava – na ulicu gde su i rođeni; kako ih ulica više nije iskala, stari zanati, na kojima su mnogi gradovi i bogatstvo i slavu zgrnuli, povlačili su se sa tržišta u privatne kuće i stanove, među komšije koje se "razumeju" u zanat. Starim zanatima kao da je odzvonilo.

Nešto malo uzvodno Dunavom, u Beču, gradska privredna komora ubeležila je da je ravno 3.376 mladih ove godine upisalo zanate, što je 2,5 odsto više nego lani. Interes bečke privrede za obuku učenika dokazuje i podatak da je do 31. jula ove godine 615 novih preduzeća prvi put odlučilo da mlade ljude primi na praksu. U čemu je stvar? Bečki privrednici "zanat u rukama" shvataju nešto drugačije nego što se kod nas razume: zanat je, praktično, sve ono što nije čisti akademizam, tj. menadžerski posao.

To znači da u Beču obaveza teorijskog, ali i praktičnog pristupa znanju bez razlike važi kako za optičare, pekare, bravare, mesare, trgovce, šeširdžije, sajdžije, zidare, tako i za bankarske službenike, knjigovođe, poslovne sekretare, hemijske laborante, fotografe, dizajnere za medije, advokatske asistente, zubne tehničare, majstore za izradu alata i negovatelje u ZOO vrtu... Zanati nisu samo par vrednih ruku i nasleđena predratna mašina za izradu nečega već i ceo spektar servisnih zanimanja vezanih za sofisticirane alate!

Školovanje u bečkim srednjim stručnim školama pomalo nalikuje na Samerhil jer postoji više opcija, to jest nekoliko kombinacija teorijskog i praktičnog dela. Prema podacima kojima raspolaže KOMPRES, kontakt biro grada Beča, školovanje traje uglavnom tri godine, a polaznicima sledi i – učenička plata. Pri tom, đaci sami biraju da li će slušati teoriju jednom nedeljno tokom cele godine, ili pak u okviru jednog osmonedeljnog seminara, a na raspolaganju su im i druge forme poput blok nastave u trajanju od dva dana po osam sati. Plata za učenika ugostiteljske škole iznosi od 400 do 745 evra, u zavisnosti od školske godine.

Kod nas se, pak, noviji zanati nikad nisu pravo ni oformili, barem ne u vidu sistematskog školovanja: poslovni sekretari, knjigovođe i majstori obučavaju se na narodnim univerzitetima, u večernjim i vikend školama i kursevima, po strani od oka i znatiželje gradskih i republičkih prosvetnih vlasti. S druge strane, srednje škole se mahom ne mogu pohvaliti hvatanjem koraka sa svetom: o tome bi posvedočili mnogi sa evidencije nezaposlenih, ali i njihovi nesuđeni poslodavci koji se "praznih ruku" vraćaju iz službi za zapošljavanje.

-----------------------------------------------------------

Mladi ne smeju da budu socijalni problem

Bečka služba zapošljavanja i grad Beč investirali su 48 miliona evra u obezbeđivanje 4.300 mesta za praktikante – dok je onih koji pretenduju na praktičnu obuku u preduzećima ukupno 8.300. Ova BLUM inicijativa u stvari sufinansira preduzeća koja usavršavaju praktikante, i to sumom od 100 do 400 evra po praktikantu. Kako kaže dr Zep Rider, zamenik gradonačelnika Beča, investicija od 48 miliona evra je opravdana ukoliko postoji želja da zapošljavanje mladih ne postane i socijalni problem koji bi, naposletku, koštao višestruko!

Još jedna uspešna mera za zapošljavanje, osim finansijske podrške onima koji reše da obučavaju praktikante, jeste i specifični hedhanting praktikanata: takozvani akviziteri angažovani od strane preduzeća idu na lice mesta, u škole, i regrutuju najbolje. Onih 4.000 koji ne nađu mesto u nekom preduzeću, praktičnu obuku dobiće na železnici ili u namenskim radionicama.