Stari skandal zbog ćirilice

Pančevo – Radnici pančevačkog Centra za kulturu počeli su ovih dana iznošenje svega što je u prethodnih 35 godina pohranjivano u depoe pančevačke Savremene galerije. Nove prostorije obezbeđene su na samo stotinak metara od starih, ali mnogi tvrde da se toliko dobar i uređen izlagački prostor, kao što je bio onaj u staroj galeriji, u Pančevu ne može naći. Posle dugog premišljanja, gradski oci su odlučili da se odreknu jednog od najreprezentativnijih izlagačkih prostora u Srbiji, jer je zgrada u kojoj je galerija nedavno vraćena Katoličkoj crkvi, pa iako je zrenjaninska Biskupija bila voljna da naplaćuje nešto nižu kiriju no što sleduje za prvu gradsku zonu, ocenjeno je da bi za budžet to bio veliki izdatak.

Prilika je da se sada, kada gradska galerija prestaje da postoji na dosadašnjem mestu, ispriča priča o nevoljama onih koji su je stvorili i o njoj se starali. Priča je poznata malom broju ljudi, a i oni su je valjda zaboravili.

Prva izložba, u još nezavršenoj galeriji, održana je o Danu grada, 6. oktobra 1976. godine, kada su izlagali radnici slikari, ali pravo otvaranje Savremene galerije u Pančevu bilo je 5. aprila te godine, a prvi izlagač bio je Milić od Mačve. Iako je slikara već tada pratila reputacija nacionaliste, na izložbu se sjatila pančevačka vrhuška. Već iste večeri imali su razloga da zažale što su došli, a sutradan je izbio politički skandal o kojem se čulo daleko izvan grada u kojem se dogodio. Prema današnjim merilima sve bi se nazvalo hirovitošću slikara, nemarom organizatora ili preteranom budnošću političara, ali tada se izgred kakav ćemo opisati visoko rangirao na skali „neprijateljskih“.

Milić od Mačve je od ljudi iz Kulturnog centra u Pančevu koji su bili organizatori izložbe zahtevao da potpisi ispod njegovih dela budu napisani ćirilicom. Tek na otvaranju, slikar je opazio da njegovoj želji nije udovoljeno, pa je ljudima koji su ga okružili to i rekao. Na tome bi se i završilo da sutradan neki ovaj tihi protest slikara nisu razglasili i okvalifikovali ga kao nacionalistički ispad. A kad je došlo dotle, više se nije moglo zaustaviti. Radenko Jeftić, direktor Centra za kulturu, zaradio je partijsku kaznu „pred isključenje“ i hitro je smenjen sa direktorske funkcije zbog nebudnosti, a neki vrlo ozbiljni drugovi postavili su pitanje treba li Pančevu galerija u kojem izlažu takvi i ko garantuje da toga još neće biti.

Da stvar bude gora, Milić je pet godina ranije, za malu salu zgrade uprave opštine, uradio triptih veličine 7,5 puta 2,2 metra. Neki su se sada prisetili da je i to bilo i te kako neoprezno, jer slikar je već tada nosio epitet nacionaliste, pa su bili skloni da traže glavu i onog ko je baš Milića Stankovića angažovao da slika za opštinu „i evo kako se pokazao“. Bilo je, ipak, toliko pameti da se triptih, koji je i danas na svom mestu, ne uklanja.

Možda bi bilo i drugačije da je Milić pristao da ispuni želju predsednika opštine Vitomira Sudarskog da triptihon naslika na zidu. Slikar je odbio, rekavši da to dopušta bilo kome, ako mu se slika nekada ne dopadne, da je prekreči. Ako se, pak, slika na platnu, nezadovoljnik će je samo skloniti, slika će ostati. Kao da je predosetio ono što će se samo koju godinu kasnije dogoditi.

Ljut zbog ovoga na Pančevo i Pančevce, poznati slikar do kraja života u gradu na Tamišu više nije izlagao.

Miodrag Šašić