Opštine ne znaju šta je njihovo
Samo jedna odanketiranih 68 opština procenila je da ima evidenciju za više od 90 odsto svoje imovine, dok 60 odsto smatra da je „popisalo” polovinu ili manje od polovine imovine kojom raspolaže, pokazalo je istraživanja koje je tokom 2010. sprovela Stalna konferencija gradova i opština, u okviru rada Radne grupe za imovinu lokalne samouprave, osnovane pri Odboru SKGO za finansije. Istraživanje je finansirala švajcarskavlada, a urađeno je na reprezentativnom uzorku od 68 opština.
Čekajući usvajanje zakona o javnoj svojini koji bi pokrajini, gradovima i opštinama trebalo da vrati vlasništvo nad imovinom koje im je „oduzeto” još Zakonom osredstvimausvojiniRepublikeSrbijeiz 1995. godine, a nakon što im je Ustav iz 2006. godine zagarantovao vraćanje imovine, lokalne samouprave trebalo je da popišu svu pokretnu i nepokretnu imovinu koju koriste i dostave podatke Direkciji za imovnu Srbije, koja vodi registar. Trebalo je posao da bude završen do kraja prošle godine, ali je prema podacima direkcije, imovinu do sada prijavilo oko 80 odsto lokalnih samouprava. Prema rečima Srboljuba Panića, pomoćnika direktora Republičke direkcije za imovinu, i ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, pošto je veliko pitanje koliko su ti podaci precizni, s obzirom na to da opštine direkciju uglavnom ne obaveštavaju o bilo kakvim promenama u evidenciji, iako imaju obavezu da to rade.
Istraživanje SKGO objašnjava i zašto je to tako. „Prema tim podacima, u 53 lokalne samouprave postoji telo koje se bavi popisom opštinske imovine. Samo je četiri od 68 anketiranih saopštilo da imaju eksternu podršku za sprovođenje popisa imovine, dok 62 nema, i samo četiri da ima akcioni plan za popis imovine.Nažalost, kada je u pitanju poseban softver za popis imovine, samo 10 gradova i opština od anketiranih ga ima, što umnogome otežava proces popisa”, navodi neke od rezultata Aleksandra Milić, pravni savetnik SKGO i sekretar radne grupe koja je radila istraživanje.
Deo problema svakako potiče i od toga što u prethodnih 15 godina koliko važi Zakon o sredstvima u svojini Srbije, direkcija nije popisala državnu imovinu, tako da nije poznat broj, ni vrednost nepokretnosti koju koriste lokalne samouprave, njihove službe i organi. Lokalne samouprave nemaju pouzdanu metodologiju i novac za sprovođenje popisa, niti ažuriranje podataka. Takođe, problem je i to što ne postoji precizna evidencija o pravnim licima čiji je osnivač grad, odnosno opština, a koja su potencijalni korisnici građevinskog zemljišta i objekata.
„Određeni pomak je napravljen donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji, 2009. godine, kojim je ustanovljeno pravo svojine gradova i opština nadgrađevinskim zemljištem. Međutim, ovo je tek jedna kategorija imovine koja je vraćena opštinama i gradovima, pri čemu treba imati u vidu da i sam proces konverzije prava korišćenja u pravo svojine ide veoma sporo”, objašnjava Aleksandra Milić.
Istraživanje SKGO je pokazalo da je u 37 lokalnih samouprava, od 68, javni pravobranilac podneo zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu.
Dodatnu smetnju predstavlja i to što su podaci Republičkog geodetskog zavoda o vlasnicima i korisnicima zemljišta i objekata u određenom procentu nepotpuni ili netačni.
Kada je reč o proceni vrednosti imovine, rezultati su još porazniji. Samo 16 anketiranih gradova i opština navelo je da za svaku nepokretnost postoje podaci o pravu korišćenja ili svojine, samo 24 odsto njih je navelo da imaju podatke o procenjenoj tržišnoj vrednosti nepokretnosti, dok samotri imaju potpunu procenu imovine. Procena okvirne tržišne vrednosti imovine za sada je, inače, praktično nemoguća jer u našem pravnom i ekonomskom sistemu ne postoji metodologija za izračunavanje. Srboljub Panić objašnjava da bi trebalo da bude završena 2112. godine.
G. Novaković
M. Avakumović
-----------------------------------------------------------
Srbija gubi 100 miliona evra godišnje
U Studiji o ekonomskim troškovima o podržavljenju imovine lokalne samouprave koju su 2005. godine za potrebe SKGO, radili Ekonomski institut i Institut ESPI, uz pomoć USAID, procenjeni gubici usled primene još važećeg Zakona o sredstvima u svojini Srbije bili su oko 100 miliona evra godišnje i nekoliko hiljada radnih mesta. Za 15 godina primene zakona, prema ovim procenama, lokalne samouprave izgubile su više od 1,5 milijardi evra.