Dogovor pred ponoć

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Blokada je trajala samo 40 minuta!

U političkoj drami koja je na Kapitol hilu okončana samo sat pre ponoći, dve političke partije, demokrate i republikanci, uz aktivno učešće glavnog nosioca izvršne vlasti, predsednika Obame, postigli su načelni kompromis oko budžeta za 2011, čime je izbegnuta velika kriza vlade, koja bi u suprotnom ostala bez finansija.

Fiskalna blokada je u momentu kada je okončan kalendarski petak i započela subota, formalno stupila na snagu, ali je okončana kada je, posle Senata, kompromis 20 minuta kasnije, u 0.40, overio i Predstavnički dom. Praktičnih posledica 40-minutnog fiskalnog zastoja nije međutim bilo.

Da dogovor nije postignut, 800.000 od ukupno dva miliona zaposlenih u federalnoj vladi bi od juče bili na prinudnim odmorima (bez nadoknade), što bi značilo i zatvaranje mnogih državnih službi i veliku ekonomsku štetu.

Dva kongresna doma su u stvari glasala o produžetku finansiranja vlade za samo još šest dana, do idućeg četvrtka, dokle bi, prema očekivanjima, trebalo da se konačno izglasa državni račun za fiskalnu godinu koja je počela još 1. oktobra 2010.

Ovo je bio sedmi put da izglasava privremeno finansiranje Obamine administracije, zbog sporenja između dve američke partije oko toga koliko država sme da potroši. Prema postignutom kompromisu, od onoga što je tražila Obamina vlada, skresano je 37,8 milijardi, što je, mada veliko u apsolutnim brojkama, veoma malo u relativnim.

Ukupna budžetska svota bila je naime projektovana na 3,820 biliona (hiljada milijardi) dolara, pri čemu je deficit – razlika između prihoda i rashoda u državnoj kasi, bio planiran na 1.650 milijardi. To praktično znači da je teška politička bitka vođena da bi se uštedelo samo manje od jedan odsto državnih izdataka. (Američki bruto nacionalni proizvod za ovu godinu je projektovan na 15,3 biliona dolara)

Pa ipak, Obama je izjavio kako je ovo „najveće kresanje godišnjih rashoda u istoriji”. Isticanje ove činjenice sa njegove strane zvučalo je malo čudno, jer je to bio iznuđeni ustupak, pa je na jednom TV kanalu to ocenjeno kao paradoks: da se neko hvali što je imao loš dan.

Više nego pare, u pitanju su bili politički principi. Republikanci, pogotovo njihovih 87 novih kongresmena izabranih prošlog novembra na platformi „smanjivanja vlade”, morali su da svojoj bazi, u kojoj dominantni uticaj ima konzervativni pokret „Čajanka”, pokažu da drže reč. Demokrate su pak bile prinuđene na ustupke da se ne bi stvorio utisak kako ih nije briga za fiskalne probleme zemlje.

Zbog toga se može reći da je kongresni triler završen ustvari bez pravog raspleta. Republikanci su dobili neku brojku budžetskih ušteda, ali su morali da, privrmeno bar, odustanu od svog zahteva da se to postigne eliminisanjem nekih socijalnih programa kao što je finansiranje jedne organizacije koja siromašnim ženama obezbeđuje abortuse, kao i programa kontrole industrijskih gasova u okviru Obaminog plana za borbu protiv klimatskih promena.

Nadvlačenja viđena proteklih dana na Kapitol hilu samo su međutim najava još težih političkih i fiskalnih bitaka koje predstoje. Do četvrtka prvo treba usaglasiti detalje ovogodišnjeg budžetskog računa, što će u prvi plan opet staviti stare kontroverze. U maju će na dnevnom redu biti glasanje o tome da se podigne limit do koga država može da se zadužuje: postojeći, koji iznosi 14,29 biliona dolara.

A onda sledi borba oko budžeta za fiskalnu 2012, koja počinje već 1. oktobra. Republikanci su već izašli sa svojim nacrtom ovog dokumenta, čije brojke najavljuju potpuno eliminisanje ionako skromnih elemenata socijalne države u Americi.