Veseli idol sportskog Balkana
Retko se događa da se otkazom privuče jednaka pažnja kao i ulaskom u sportsku arenu. Kod Novaka Đokovića je i to moguće, a nije ni slučajno. Odustajanjem od Monte Karla, najbolji teniser 2011. godine dao je priliku sportskim perima širom sveta da tokom celog aprila slave njegovih 24:0, da licitiraju kada će i kako da doda seriji još dve pobede i dostigne na drugom mestu Ivana Lendla, a kada da skine sa trona Rafaela Nadala.
Apsurdno je, ali Novak je poslednjim otkazom najveću uslugu učinio svom Beogradu, koji je sada postao neizbežni deo svih oda trenutno najvećoj zvezdi tenisa Jer, odlažući svoj početak sezone na šljaci, kao i rizični duel sa kraljem šljake Nadalom, učinio je da Beogradski open prvi put bude važniji od Monte Karla. Upravo će u glavnom gradu Srbije, 23. aprila, početi prekrajanje istorije tenisa. Dotle će interesovanje za Đokovića trajati neizmenjeno, a da u tome nismo subjektivni, svedoče drugi, kojima nije ni rod, ni pomoz bog.
Domaćem čitaocu posebno prija nedavni veseli i srdačni ton komentara u hrvatskom „Jutarnjem listu”, iz pera Borisa Dežulovića. Odavno je Novak osvojio navijače u Hrvatskoj, još od one spontane reakcije u Montrealu, kada je voditelju koji ga je predstavio kao Hrvata poručio da se ne ljuti, jer je to isto. Još tada je u hrvatskim medijima predstavljen kao „Gospodin”, iz čijeg ponašanja može da se uči, a danas je već nesporni sportski idol Balkana, čija zvezda obasjava sve meridijane.
I dok čekamo na početak nikad važnijeg Beogradskog opena, Đoković je, pored svega ostalog, priča o nadvladavanju gubitništva u balkanskom mentalitetu, koje Dežulović ovako predstavlja:
„Na Balkanu se deca, poznata je stvar, rađaju ili bez trunke samopouzdanja, ili – češće – s golemim, samoubilačkim viškom: valjda jedini sportista s uravnoteženim samopouzdanjem u celokupnoj istoriji Balkana bila je Janica Kostelić. Šta god da je razlog, tenis je nakon mnogo godina dobio ljudsko lice. A dugačak je put taj sport prevalio otkad je poslednji put imao takvo lice”.
U tekstu, prijatno oslobođenom ovdašnjih preterivanja između zavisti i krutog strahopoštovanja, pod nazivom „Novak Đoković: 25 godina svet je čekao tenisera s ljudskim licem”, stoji i ovo:
„Novak Đoković je, čini se, spreman da prekine taj dvadeset pet godina dugačak Lendlov niz: on je zajebant koji igra ozbiljno, šoumen sa smrtonosnom bekhend paralelom, sazreli Goran Ivanišević sa ugrađenim samopouzdanjem, Zec na Durasel baterijama koji je konačno izašao iz senke oba svoja samprasa, obešenjak koji je noću provalio u Nadalov i Federerov ekskluzivni privatni ATP Tur. Čovek koji je u genetski modifikovani tenis današnjice vratio malo ljudskog. Nole je pokazao da se u tom mrkom sportu može imati dvadeset tri godine a biti pametan, biti pametan a dobro se zabavljati, dobro se zabavljati a igrati ozbiljan tenis”.
Za ljubitelje viceva o Čaku Norisu, prenećemo i ovaj opis finala u Majamiju:
„Nije teniski svet do tada video ništa slično – nije se još videlo da neko ubija Rafaela Nadala forhendima s osnovne linije, nije se videlo da je neko iscrpeo Nadala, koji se po legendi umorio samo jednom, igrajući protiv Čaka Norisa. Bila je to nadrealna slika: Novak Đoković, koji je nekad Nadalu klinički mrtav predavao mečeve na Rolan Garosu i Vimbldonu, sad je skakućući iza osnovne linije čekao da klinički mrtav Nadal dođe k sebi i pokuša nešto da odservira“.
M. K.
-------------------------------------------
Mardi Fiš: Đoković je rešio problem servisa
Ne prestaju ni pohvale od Đokovićevih kolega i konkurenata. Amerikanac Mardi Fiš, koga je Novak savladao u Ki Biskejnu, kaže:
„Da budem iskren, prilično je neverovatno kako igra. Udara forhendom kao bilo ko u svetu. Njegov dvoručni bekhend je, po mom mišljenju, najbolji na svetu. I ponovo servira dobro. Imao je problem sa servisom prošle godine u ovo vreme. Sigurno je rešio i to. Kada ga gledate dok igra, i nije neko iznenađenje što još nije izgubio”.