Nasleđeno prokletstvo

Afera vezana za rimsko srebrno posuđe Sevso, staro 1.500 godina, ovih dana puni stranice britanskih i američkih novina. Reč je o kolekciji srebrnog posuđa koja je u vreme Rimskog carstva pripadala patriciju Sevsu, a koja je pronađena na prostorima nekadašnjeg carstva.
Aukcijsku kuću Bonams u Londonu opsedaju naučnici, muzejski stručnjaci i kolekcionari da bi se divili bogatom dekorativnom izgledu 14 predmeta koji pripadaju ovoj kolekciji. Procenjena na 187 miliona dolara, ova kolekcija bila je još samo jednom, i to vrlo kratko, izložena javnosti 1990. godine u Njujorku, i to samo odabranim stručnjacima po specijalnom pozivu. Sadašnji vlasnik, lord Nortempton, želi da je proda. Kupio ju je ranih 80-ih godina, ali dva prethodna pokušaja da je proda su propala. Jedan je bio 1983. godine kada je trebalo da je otkupi Geti muzej u Los Anđelesu, a drugi 1990. na aukciji u Sotbiju. U međuvremenu, kolekcija je pohranjena u depou u Londonu.

Sve je počelo 1982. godine kada je Britanac Spenser Daglas Kompton, inače lord od Nortemptona, preko raznoraznih posrednika kupio deset srebrnih predmeta za koje je tada platio dva miliona dolara. Kako je jedan od posrednika bio i bivši predsednik aukcijske kuće Sotbi, Piter Vilson, odmah je započela potraga za sledećim idealnim kupcem koji će za srebro platiti mnogo više.

Problem su, međutim, bili ispravni papiri koji bi potvrdili pravo poreklo ove kolekcije. Piter Vilson je najpre kupio šest komada od art dilera iz Libana, izvesnog Halima Korbana. Geti muzej je svojevremeno i odustao od kupovine zato što su libanske uvozne dozvole bile falsifikovane. U slučaj su se potom upleli i pojedinci spremni da "naprave uredne papire", ali i brojne države koje su tvrdile da srebro potiče upravo s njihove teritorije. Kao legitimni vlasnici ove kolekcije javile su se Mađarska, Liban i Hrvatska. Sve tri države izgubile su parnicu pred sudom u Njujorku 1993. godine. Mađarska zasniva svoje tvrdnje na činjenici da se na jednoj od velikih srebrnih posuda nalazi ugraviran natpis Pelso, što je latinski naziv za jezero Balaton. Trag vodi i preko radnika kamenoloma Jožefa Šumega, koji je 1978. godine slučajno iskopao srebro kod Balatona, a dve godine kasnije pronađen obešen u podrumu u kojem je skrivao ovu dragocenost. Srebrno posuđe je, potom, preko raznih dilera dospelo u Britaniju.

"Ne bih želeo da moja supruga ili sin naslede nešto za šta se vezuje prokletstvo", izjavio je šezdesetogodišnji lord Nortempton za londonski Sandej tajms. "Sumnjam da će kolekcija biti prodata preko noći, ali se nadam da će je neki pojedinac ili institucija kupiti i da će postati deo stalne postavke u kojoj će posetioci uživati", rekao je Nortempton. 

Između vodećih arheologa danas se vodi polemika, da li je uvredljivo da jedan muzej izlaže predmete za koje se vezuje "etička mrlja", budući da je reč o opljačkanom blagu. To mišljenje zastupa lord Renfru, bivši direktor Instituta za arheološka istraživanja u Kembridžu. S druge strane, lord Redesdejl, sekretar arheološke grupacije svih parlamentarnih stranaka, u izjavi za londonski "Gardijan" pozvao je na detaljno istraživanje porekla ovog blaga, kao i na borbu protiv nezakonite trgovine arheološkim vrednostima.

Među brojnim teorijama u vezi sa kolekcijom "Sevso" zanimljive su one koje se tiču Srbije i Hrvatske. Naime, 1987. lord Nortempton preko Libanca Halima Korbana dopunjava svoju kolekciju jednim Sevso tanjirom, koji kupuje od "simpatičnog Jugoslovena" Antona Tkaleca. Taj tanjir drastično uvećava vrednost zbirke, a lord od tada postaje uveren da je upravo ovaj Zemunac prvobitni vlasnik, odnosno "pronalazač" kolekcije. Iako je Tkalec to odlučno negirao, on se i dalje pominje kao jedan od umešanih u čitavu priču.

Procenjena vrednost kolekcije neprestano raste, a umnožili su se i srebrni predmeti za koje se sumnja da pripadaju Sevso grupi. Pretpostavka je da ih je čak 30.

-----------------------------------------------------------

Rezervisano za Tita

Argumenti Hrvatske da Sevso potiče iz ove zemlje baziraju se na priči koja se dogodila 1961. godine u blizini Pule. Navodno, tada su dva lokalna policajca pozvana da fotografišu i naprave dokumentaciju o upravo iskopanim srebrnim predmetima da bi, potom, bili odvedeni kod visokog oficira vojne bezbednosti gde im je objašnjeno da bi bilo dobro da o onome što su videli zauvek ćute: nađeno srebro je, navodno, unapred bilo rezervisano za Josipa Broza. Trideset godina kasnije policajci su, čuvši za aferu Sevso, ipak progovorili. Iako su brojni eksperti iz raznoraznih razloga sumnjali u ovu verziju, Hrvatska i danas pred međunarodnim sudovima potražuje ovu basnoslovno vrednu kolekciju.