Izdaja ili ubistvo Srbije

Sliku „Ubistvo Srbije”, kako je vodimo u muzejskim dokumentima, naslikao je Đ. Vasić, ali drugih podataka o vremenu nastanka i autoru nemamo, kaže Tijana Jovanović-Češka, kustos Istorijskog muzeja Srbije.

Pre godinu dana, u vezi s ovim delom kustosu se obraćao za pomoć jedan gospodin, ali osim podatka o autoru i činjenice da je bila reprodukovana na razglednicama i u udžbenicima, Tijana Jovanović-Češka do drugih podataka nije došla.

– Iako sam stalno po arhivama, potraga bi zahtevala poseban rad, poređenje i druge načine obrade – kaža ona uz utisak da je reč o malo poznatom autoru koji je možda bio pripadnik zagrebačkih krugova. U tadašnje vreme nije bilo neobično da se dela slikara nađu kao reprodukcije na poštanskim kartama.

Posle objavljivanja teksta našeg stalnog dopisnika iz Amerike Milana Mišića, o delu „Izdaja Srbije” (dimenzija 106,7 puta 72,4 santimetra), u Srpskom domu u predgrađu Mineapolisa, juče su se našoj redakciji javili čitaoci koji u posedu imaju razglednice sa identičnim motivom sa platna.

Obe su naslovljene drugačije. Jedna kao „Junačka Srbija” i potpisana je imenom – Đ. Vasić, a pečat na poleđini svedoči da je štampana u ediciji „Čamović” u Zagrebu.

Druga je iz 1923, štampana u Milanu u Italiji, pod nazivom „Mučeništvo Srbije – epizoda iz rata”, i nosi detalje porodične prepiske.

Čitajući „Politiku”, uz koju je naučio prva slova, mašinski inženjer u penziji Slobodan Vučković prepoznao je motiv sa „karte” koju je još 1923. njegovoj baki u Osijeku (tada Oseku) poslala rođena sestra.

– Na razglednici piše da je štampana u Milanu u Italiji i, koliko razumem italijanski, odnosi se na rat, uz naslov „Mučeništvo Srbije” na francuskom. Na poleđini je natpis da se ne sme reprodukovati – objašnjava Vučković. Razglednicu je slala Julijana Nikolić sa Voždovca sestri Melaniji Bajin u Osek a u posed Slobodana Vučkovića stigla je posle nasleđivanja baka Melanijine kuće.

– Ovu razglednicu uzeo sam mnogo pre jer me zanima istorija, a ova alegorija o našoj zemlji u međunarodnom okruženju je divno odslikala prilike uoči Prvog svetskog rata.

Bilo bi jako lepo da se sazna ko je autor slike – dodaje Vučković, uz svoje viđenje detalja sa slike:

– Figura obučena kao Grk gazi neki dokument. Mislim da je to vojni sporazum koji su posle balkanskih ratova potpisale Srbija i Grčka – da u slučaju napada na jednu od dve zemlje obe stupe u odbranu.

Blanko razglednicu, bez detalja porodične istorije, u Makedonsku 29 doneo nam je i čitalac Dragan C. On je prepoznao motiv poštanske karte (dugo čuvane u bakinoj škrinji) za koju pretpostavlja da je izašla u periodu između dva svetska rata. Na ovom primerku stoji da je štampana u Zagrebu u ediciji „Čamović” sa imenom Đ. Vasić i naslovom „Junačka Srbija”. Dragan C. je verovao, što je potvrdila i Tijana Jovanović-Češka, da je autor dotični Đ. Vasić. Zainteresovan da pomogne rešenje enigme, prelistao je enciklopedije u stanu, ali podatke o Đ. Vasiću nije našao, kao ni na Internetu.