Kako sam opijao ruske generale

Admiral slavne rečne flotile splavova, na kojima caruju turbo-folk, džipsi muzika i odsustvo svake uračunljivosti posle ponoći, na svom komandnom mostu, prastarom splavu na Adi, upravlja neukrotivom energijom i pulsiranjem noćnog života Beograda.
Šifrovano ime duhovnog vođe čuvenog splavarskog hedonizma nalazi se u notesu gotovo svakog ambasadora, mirovnog posrednika, tajnog ili javnog diplomate, zaduženog za zapadni Balkan.

Adresa splava, koji podseća na nasukani šlep na kome je najluksuzniji predmet stolnjak iz doba kada je Ivo Andrić odlazio po "nobela", skenirana je u lap-topu viđenijih bankara ili menadžera koji stižu ovamo po još jedan bonus, dok je u rokovniku sportista teških milione dolara po sezoni, ime "Blek pantersi" obeleženo crvenim, kao sveto slovo.

Toma Janković Panter ili Džipsi Pavaroti, za prijatelje Toma Ciganin, vođa je ciganskog benda "Blek pantersi" i vlasnik istoimenog objekta na vodi. Čovek koji svira predsednicima, premijerima, ambasadorima, estradnim zvezdama, mafijašima, alkosima i običnom, bezimenom svetu, kao najveći kafanski podvig upisuje to što je i škrtog predsednika MMF-a, čija je globalna doktrina restrikcija javne i lične potrošnje – u prevodu, stezanje kaiša – doveo u stanje šokantnog rasipništva. Jedan od vladara svetskih finansija je Tomu i 18 drugova kitio hrpom evra i dolara, dok je basista Čarls Bronson, jedini uljez od rođaka Stankovića koji svira u bendu familije Jovanovića – brojao sitninu.

Mateju Kežmana su sa splava, u zoru, "ispratili u Madrid", dok je Zubin Mehta, slavni svetski dirigent, premijeru Koštunici rekao da bi rado bio gost na njegovoj večeri, ali da ima neizostavne obaveze.

– Saznali smo da mu je rekao: "Ne mogu, obećao sam ovim mojim zemljacima na splavu". Mehta je lupao viljuškama i kašikama o tanjire, jeo ćevapčiće, pevao i dirigovao muzikantima – započinje splavarski ekspoze Toma Ciganin, najbolji učenik Paje Vuisića, nekrunisanog monarha Ade, boemske eksteritorije gde se pevaju ciganske pesme, pa onda one emotivne, "kardiovaskularne", starogradske, međugradske, prigradske, nesvrstane...

Uz zvuke Tomine stare harmonike, neizostavna je legenda o vrhunskoj beogradskoj tajnoj formuli "đinđi-rinđi", srpskom zabranjenom oružju. To alhemičarsko jelo za muškarce služi se samo na "Pantersima", a formulu nije do sada otkrio nijedan američki ambasador. Čak je i Vilijem Montgomeri jeo rukama tu mešavinu pirinča, mlevenog mesa i još nečega, dozvolivši supruzi Lin da igra stiskavac sa Tomom, što sleduje svim ženama koje se usude da kroče na mistični srpski splav.

Pre 16 godina Toma i rođaci usvojili su ciganski biznis-plan. Širokim konsenzusom unutar familije, posle duge javne rasprave, usaglasili su stavove i otvorili – svoju kafanu koja se ljulja.

– Svako veče sam zarađivao po jednu platu i ujutro odlazio u "Ateks", gde sam šljakao, sve dok direktoru nije pukao film jer sam za vreme posla redovno spavao u liftu. Dao mi je otkaz, iako je i sam redovno dolazio na splav.

Toma, novopečeni hedonista, nikada nije zažalio. Bilo je noći kada su najlepše glumice i manekenke tražile ples s njim, a kontrabas bio pun love.

– Jedan poznati biznismen i čuveni sportista cele noći bacali su pare po nama. Tepih se nije video od marki! Svi su nam gosti ujutru pomagali da skupimo novac. Kad smo prebrojali, da padnemo u nesvest. Oko 20.000 maraka! Jednom su nas neki drugi sportisti prevarili. Došli iz Brazila puni njihovih para. Kite li kite i Bronsonu trpaju u kontrabas! Mi sviramo, ispunjavamo želje, oni guraju li guraju. U zoru kažu da su nam dali oko 5.000 maraka, mi ih ispratimo k’o kumove! Razvalimo kontrabas i odnesemo da zamenimo pare, kad ono – ćorak! Nema ni za 50 maraka. A još smo morali i da krpimo instrumenat.

Pio je s prevarantima, ali, i s ruskim generalima u tajnim misijama. Došli su na splav za vreme bombardovanja i tražili da im peva. Pio je s baćuškama preko ruke. Generala mornarice je napio, ali general avijacije, koji je sa sve odećom imao šezdeset kilograma, mogao je da popije čitavo bure i da ostane na nogama.

– Uništio me – seća se Toma.

Umalo da ga obori s nogu i italijanska umetnica Kaća Ričareli. Igrala je s njim na stolici. Prozvala ga je Džipsi Pavaroti. Htela je da ga vodi u Milano.

– Insistirala je da me otkupi od moje žene. Nije pitala za cenu. Ali, Živka me nije dala.

Kad je naša košarkaška reprezentacija osvojila Svetsko prvenstvo, jedna od ključnih akcija od interesa za nacionalnu bezbednost bila je – pronaći Tomu i pantere. Posle samo dva dana morao je da prekine letovanje u Grčkoj. Rekli su mu da uzme helikopter ili privatni avion i odmah dođe u Beograd. Vođa operacije bio je Dejan Bodiroga, njegov veliki prijatelj.

Do sada od velikih igrača nije svirao samo Slobi i Koštunici. Ovaj drugi bi zaista mogao da ga poseti. Bar da mu vrati dug. Džingl "Nema drugog kruga za Mirinog bračnog druga", tokom predsedničkih izbora 2000. godine, "Blek pantersi" pevali su samo za njega.

-----------------------------------------------------------

Muzička hitna pomoć

- Ceo svet zna za nas. Ima nas i po sajtovi i u avion... Strance odma’ naučimo bezobraznu pesmu "Cajku"... Jednom paru smo tri puta svirali svadbu i tri puta razvod! Svadbu sviramo oboma, a za razvod prvo kod mladoženje, pa kod mlade. Mi ih i mirili i lično bili kumovi... - priča Toma.

To su "Blek pantersi". Muzička hitna pomoć koja ispunjava sve želje. Mnoge su pratili kući, ili bar do izlaza. Ne smeju da kažu koga. Jer, zakleli su se na "splavarsku omertu". Kad bi progovorili, pale bi mnoge vlade. Naša se podrazumeva.

- Ima nekoliko talentovanih ministara pevača. Ako propadnu, uzeću ih u orkestar.

-----------------------------------------------------------

Izgrebao "mečku"

Toma je nedavno na lutriji "izgrebao" crveni "mercedes", čime je postao jedna od udarnih maskota Lutrije Srbije.

– Vraćao sam se sa splava posle svirke mrtav umoran, u cik zore. Seo u taksi i krenuo kući. Taksimetar otkucao oko 300 dinara. Izvadio sam novčanicu od 1.000, ali taksista se uhvatio za glavu! Nije imao sitno, pa me je poslao da razmenim  novac u trafici. Nisu imali sitno ni u trafici. Šta ću, kud ću, uzmem četiri "greb-greb" srećke. Platim taksi i polako grebem one srećke, kad imam šta da vidim – tri znaka. Zaigrala mi "mečka". Skembam onu karticu u džep i pravo kući. Nisam ni taksisti rekao. Taksista je vozio "mečku". Al’ staru.