Danci nemo posmatrali likvidacije srpskih civila

Danski vojnici iz kontingenta Ujedinjenih nacija, stacionirani u Hrvatskoj za vreme „Oluje”, nisu reagovali kad je veći broj ljudi u maskirnim uniformama, pred njihovim očima 1995, ubio devet hendikepiranih osoba srpske nacionalnosti, koji su se sakrili od rata u školi u Dvoru na Uni, izvestila je danska televizija BT, a prenosi hrvatski internet portal Indeks.

Danski mediji nazivaju taj slučaj mračnim poglavljem u danskoj istoriji ratovanja, hororom koji je ostao nerazjašnjen, a koga danska televizija poteže nakon haške presude hrvatskim generalima za zločine počinjene nakon „Oluje”. „Tragedija se tek površno pominje u različitim novinskim člancima i u nekoliko memoara, pa tako i u jednom koji je napisao bivši komandant, penzionisani pukovnik Jorn Jensen”, navode danski mediji.

BT je izvestila da su egzekucije obavljane u vidokrugu 200 danskih vojnika pod punom opremom, koji su imali nekoliko prilika da intervenišu protiv 12 počinilaca, koji su ubijali ručnim bombama i pištoljima pred pasivnim Dancima kojima je jednostavno naređeno da samo posmatraju.

Ni u tekstu, ni u video-prilogu danske televizije ne govori se o tome ko su počinioci.

Likvidacije su se dogodile 8. avgusta 1995. u Dvoru na Uni, dakle odmah nakon završetka „Oluje”. Oko 14.25 sati vod od 30 danskih vojnika video je 12 ljudi koji su išli putem kraj škole u napuštenom gradu. Dva danska vojnika bila su smeštena i na krovu škole, još dvojica u bunkeru u blizini, a 30 vojnika bilo je zapadno od škole.

Vojnici su, kako se navodi, videli da su počinioci poređali devet psihički i fizički hendikepiranih ljudi, jednog do drugog, i potom ih poubijali. Pokolj je, kako se navodi, trajao manje od 15 minuta.

BT je u rekonstrukciji pokazala da su danski vojnici imali nekoliko prilika za intervenciju. Prema rečima Jana Vela Dorfa, tada višeg narednika, Danci su mogli i da ubiju počinioce. Vojnici su o masakru informisali komandanta obližnjeg logora za pripadnike UN, generala Jorgena Kolda, ali, umesto naređenja da intervenišu, dobili su naređenje da posmatraju.

Kold je za BT izjavio da 16 godina kasnije ne želi da učestvuje u raspravi o tome da li je nešto moglo biti sprečeno ili nije, dok je bivši narednik u logoru Dipon Sorensen izjavio da su ljudi iz logora nakon tog događaja bili jako iznervirani zbog onog šta se desilo. „Mnogi su bili ljuti, jer ništa nije preduzeto”, rekao je Sorensen. Penzionisani general Poul Borhum, koji je ubrzo nakon masakra preuzeo komandu u Dvoru na Uni, kazao je da ne razume postupak Danaca. „Da sam ja bio tamo, naredio bih vojnicima da ispale metke upozorenja kroz prozore, kako bi naterali počinioce da prestanu”, rekao je Borhum.

Zločini u Dvoru na Uni nikad nisu istraženi ni procesuirani.

M. A.

-----------------------------------------------------------

Galbrajt: SAD nisu dale odobrenje za „Oluju”

Prvi američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt izjavio je da Sjedinjene Američke Države nisu dale odobrenje za akciju „Oluja”, odnosno da Zagrebu nisu dale nikakav znak, pa je taj „nedostatak crvenog svetla” tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman protumačio kao odobrenje. Galbrajt je u intervjuu za HTV,koji je preneo Fonet,rekao da je „Oluja” bila legitimna akcija i da ga je iznenadila haška presuda generalu Anti Gotovini jer ne zna na osnovu kojih dokaza je doneta.

Galbrajt je dodao da je Franjo Tuđman bio dobar strateg i da je imao dobar spoljnopolitički tim, ali je njegovo kršenje ljudskih prava je sprečilo Hrvatsku da postane deo Zapada. Tuđman je bio osoba 19. veka koja je „gajila nacionalne ideje o etnički homogenoj Hrvatskoj”, ocenio je Galbrajt.