Ponuda puna adrenalina

Valjevo – Ako je uspeo da se spusti do središta zemlje, odnosno u najdublju jamu na svetu Krubera Voronju (2.080 metara) i da iz nje izađe bez najmanje ogrebotine, onda se od Ivana Nastića (28) s pravom može očekivati da pomogne u traženju puteva iz ekonomskog ponora u koji se zaglavilo Valjevo. Ovaj apsolvent fizike i instruktor za speleologiju, kanjoning i spasavanje tvrdi da je jedan od tih puteva već markirao i da je on oslonjen na razvoj avanturističkog turizma u valjevskom kraju. U pitanju je turistički proizvod sa puno adrenalina, lepote, izazova, novih radnih mesta i zarade, ali i predrasuda koje prate sve što je novo i nedovoljno poznato.

Ivan kaže da je sa nekoliko drugara prve korake u avanturizmu napravio pre tri godine. Tome su prethodila određena iskustva i doživljaji iz nekoliko evropskih zemalja a ponajviše iz Francuske. Vrlo brzo se uverio da venac valjevskih planina od Torničke Bobije, Sokolskih planina do Rajca, kao i susedne Tare, ima izvanredne potencijale za ovu vrstu turizma koja ima sve više poklonika kako kod nas tako i svetu.

– Na prostoru netaknute prirode, što zapravo jeste venac valjevskih planina, nalazi se nekoliko vrlo atraktivnih vertikalnih kanjona sa vodopadima bukvalno uklesanim u stenama. Da bi im se približili i uživali u njima, ne postoji drugi način nego spuštanje užetom za šta turistima nisu potrebne nikakve veštine niti kondicija uz njihovu apsolutnu bezbednost. To je takozvani kanjoning. Na ovom terenu takođe postoje brojni speleološki objekti, od pećina do jama, a ceo prostor je pogodan i za druge sadržaje avanturizma kao što su penjanje uz stene, paraglajding, vožnja kajacima po manjim jezerima i rekama, pešačke ture atraktivnim stazama i slično. Zahvaljujući Društvu mladih istraživača „Vladimir Mandić Manda“ iz Valjeva, za sve navedene sadržaje postoji dovoljan broj odlično obučenih instruktora za brigu o gostima, odnosno turistima – kaže Ivan, dodajući da se radi o ozbiljnom i održivom turističkom projektu sa velikim potencijalom kojem je uz entuzijazam potrebna podrška i pomoć kako lokalne zajednice tako i države, odnosno nadležnog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. U protekle tri godine „zagrevanja“ na takozvanom avanturističkom odmoru bilo je oko hiljadu gostiju mahom iz Beograda, Novog Sada i Subotice, a u međuvremenu je osnovano i udruženje „WildSerbia“ (Divlja Srbija) čija je glavna uloga da do ozvaničenja ovog projekta javnost bude što bolje upoznata sa njegovim vrednostima.

– Bez obzira na rezultate anketiranja naših gostiju koji su u 99 odsto slučajeva iskazali divljenje onim što su doživeli tokom neke od vikend-tura avanturizma na vencu valjevskih planina, mi smo i dalje u fazi otklanjanja raznih zabluda oko avanturizma. Ljudi i dalje misle da su posredi vratolomije i izlaganja opasnostima i da sve to još i košta. Naglašavam da je svaki sadržaj apsolutno bezbedan i predstavlja jedinstven životni događaj za svakog čoveka koji će svoje utiske prepričavati godinama. Znam da je vreme besparice, ali ovaj projekt bi mogao, kada su u pitanju potrebe za smeštajem, da oživi zamrli seoski turizam, kao i da uposli na desetine mladih ljudi koji poseduju potrebne veštine za obavljanje poslova vodiča i instruktora u avanturizmu. Imamo podršku lokalne zajednice, ali isto tako očekujemo da nadležno Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj konačno prepozna avanturizam kao turistički proizvod a ne kao sport zbog čega ne možemo da konkurišemo za sredstva koja su nam upravo sada najpotrebnija – veli Nastić. On veruje da će u naredne dve do tri godine venac valjevskih planina biti veoma prepoznatljiva lokacija u avanturizmu kako u zemlji tako i u evropskim razmerama.

Budo Novović