Dinar nije jak u radnjama

Za razliku od rasta cena, uobičajenog čim poskupe devize, jačanje dinara u odnosu na evro nikako da se primeti u prodavnicama. Doduše, zvanična statistika je tri meseca od početka ove godine beležila pad cena na malo, ali građani nisu imali prilike da u samouslugama vide da je stara – viša cena zamenjena novom – nižom.

Vodeći trgovci, doduše, tvrde da makar poskupljenja nije bilo, ali i da se neki uvozni proizvodi sada ipak prodaju po nižim cenama.

Prema rečima Dragana Filipovića, direktora "Delta maloprodaje",  rast kursa dinara nema direktnog uticaja na sniženje cena u radnjama. Na pitanje kako to da se poskupljenje evra redovno "ugrađuje" u cene robe na rafovima, a da je suprotnom slučaju to prava retkost, Filipović odgovara da cene u najvećoj meri zavise od njihovih snabdevača.

– Stopa inflacije i slabljenje evra mogu na cene u našim prodavnicama da deluju samo indirektno, jer mi robu kupujemo i prodajemo u dinarima – kaže Filipović. – Marža, neto nabavna cena i porez na dodatu vrednost čine strukturu cena okačenih na robu u našim rafovima. Samo ukoliko naši snabdevači odluče da snize cene, dakle ako se smanje troškovi "ulaza" robe, onda i mi snižavamo cene. Budući da sa dobavljačima uglavnom radimo na odloženo plaćanje, oni nam robu obračunavaju ne prema današnjem kursu evra, već prema onom koji će, kako predviđaju, biti kad roba stigne na naplatu.

Filipović dodaje da je "Delta maloprodaja" u poslednjih nekoliko dana sa uvoznicima i proizvođačima  razgovarala na tu temu i da su mnogi od njih pristali da proizvode daju po nešto povoljnijim uslovima.

Prema njegovim rečima, rezultat tih pregovora su nešto niže cene pojedinih uvoznih proizvoda i mirovanje cena domaće robe.

I u "Merkatoru" tvrde da zbog promenjenih tržišnih uslova i dolaska konkurencije niko ne pomišlja na poskupljenja. Nekoliko stotina artikala, zahvaljujući različitim akcijama, sada se prodaje po cenama nižim i za čak 30 odsto. Ranije su akcijska pojeftinjenja u "Merkatoru" bila oko 20 odsto, a sada je, kako kažu, zbog dolaska konkurencije ovaj procenat veći.

U "Intereksu", koji posluje u Čačku, Zaječaru i Nišu, vele da se u poslednjih mesec dana gotovo ništa nije menjalo u njihovim radnjama. Nije bilo promene u dobavljačkim cenovnicima i zato cene nisu menjane ni na rafovima.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, pak, tvrdi da se ne može govoriti o tome da je pad cena nafte na svetskom tržištu i jačanje dinara u  srazmeri sa pojeftinjenjima u radnjama. Kako kaže, reč je samo o malim sniženjima cena nekih proizvoda, ali  i – poskupljenjima! Pitanje je, kaže on, koliko to mogu da osete potrošači, jer od visine njihovih primanja zavisi šta će se naći i u njihovim torbama.