Pomireni, zajednički ka EU

Karađorđevo – Godinu dana posle susreta u Istanbulu na kome se razgovaralo o načinima izlaska iz krize u Bosni i drugim pitanjima koja treba da ojačaju saradnju regiona, lideri Srbije, Turske i trojica članova Predsedništva BiH dogovorili su se da se međusobno pomažu u procesu evrointegracija. Jedan od osnovnih principa oko kojeg su Boris Tadić, Abdulah Gul, Nebojša Radmanović, Bakir Izetbegović i Željko Komšić postigli saglasnost posle trojnih razgovora, konferencija za medije i opuštenog razgledanja Karađorđeva, jeste da se neće mešati u unutrašnje stvari druge zemlje.

Samit po rečima jednog njegovog učesnika predstavlja konačni obračun sa „zlim duhovima i vampirima prošlosti” pokazujući da ima nade da dođe do novih i boljih odnosa u regionu.

Predsednik Tadić, koji je rekao da Srbija neće podržati nikakav referendum o dezintegraciji BiH, smatra da je najvažniji politički cilj da ceo region bude integrisan u EU. „Hrvatska što pre treba da postane članica EU, ali važno je da nakon integracije Hrvatske ne bude napravljena velika pauza do integracije sledeće države”, rekao je Tadić.

Opšta je saglasnost da je preduslov zajedničke budućnosti regiona pomirenje, pre svega između Srbije i BiH, koje podrazumeva zajedničku borbu protiv predrasuda i individualizovanja krivice. „U prošlosti su napravljene velike i teško premostive greške, ali naša obaveza je da premostimo jaz koji postoji”, poručio je Tadić opisujući trojni susret kao „sastanak” a ne međunarodnu konferenciju o BiH, jernijedna od tri države samostalno nemaju kapacitet da reše mnoge od problema nastalih u prošlosti.

Susret je, kako je objasnio Tadić, upriličen upravo u Karađorđevu, mestu na kojem su u prošlosti donošene neke dobre, ali i neke loše odluke, kako bi se pokazalo da tri države, bez obzira na to što u pojedinim stvarima imaju različito poimanje istorije, žele da dele zajedničku budućnost.

Kada je reč o ulozi Turske, Tadić je istakao da ova zemlja ima razloga za svoje prisustvo na ovim prostorima i svoje legitimne interese koji se moraju poštovati.

Predsednik Gul složio se sa ocenom domaćina i rekao da je njegov cilj da se ceo region okupi pod „veći kišobran” EU i NATO. Prema njegovim rečima, Balkan nije periferija nego srce Evrope.

„Naš cilj je da ovo područje koje je nekad bilo poprište sukoba preobrazimo u region zajedništva koji će ići ka budućnosti i uspostavljati čvrstu saradnju”, rekao je Gul podsećajući da Turska na putu ka EU ima probleme, ali da bez obzira na to može da prenese dragocena iskustva Srbiji i BiH. „Turska može pomoći iskustvom, jer da bi jedna zemlja postala članica EU ona mora da izvrši političke, ekonomske i pravne reforme, a Turska je te reforme izvršila”, rekao je Gul

Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je istakao da je opredeljenje BiH mir, stabilnost, razumevanje, dobrosusedski odnosi i pretvaranje Balkana u oazu mira. „Sve tri zemlje su opredeljene za EU i u prilici smo da razmenimo mišljenja ali i da pomognemo jedni drugima”, rekao je Radmanović.

„Zajedno se moramo boriti protiv predrasuda proisteklih iz naše teške istorije, jer ako ostavimo prostor za predrasude, u budućnosti ćemo se suočiti sa brojnim problemima”, poručio je Tadić pred mnogobrojnim domaćim i stranim novinarima koji su prisustvovali zajedničkoj konferenciji za medije Tadića, Gula i Radmanovića.

Članovi Predsedništva BiH ranije su odvojeno razgovarali sa Tadićem, bez prisustva savetnika, o svim aktuelnim temama, posebno o referendumu u Republici Srpskoj.

Spisak drugih tema bio je opširan. Od međusobne saradnje tri zemlje u oblastima politike, ekonomije, kulture i nauke, o članstvu u NATO – oko čega ne postoji opšta saglasnost, o optužnicama za ratne zločine koje Srbija i Hrvatska podižu protiv građana BiH, o situaciji u Sandžaku.

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić pokrenuo je i pitanje „nastupa” ministra spoljnih poslova SrbijeVuka Jeremića koji je, podsetimo, pre nedelju dana boraveći u Republici Srpskoj rekao da Srbija ne vidi ništa sporno u referendumu koji raspisuje Republika Srpska.

Razgovor sa predsednikom Tadićem i kolegama iz Predsedništva BiH, Komšić ocenio je kao iskren iako su pokrenuta i neka neprijatna pitanja. Pošto je uoči dolaska u Srbiju rekao da bi susret mogao biti prilika za obračun sa zlim duhovima prošlosti, novinare je interesovalo da li se to i desilo. Komšić je odgovorio da jeste.

"Mislim da smo se danas u Karađorđevu obračunali sa zlim duhovima i vampirima prošlosti. U tom smislu, dogovorili smo inicijativu da ovakav trilateralni sastanak bude održan između BiH, Srbije i Hrvatske o temama koje će se odnositi na ratne zločine, optužnice, te hapšenja građana tri države u inostranstvu".  

Odgovarajući na pitanje da li Srbija i BiH mogu da razgovaraju bez „patrona, bilo u vidu Turske ili EU” Izetbegović je rekao da mogu, ali da su trilaterale veoma korisne. On je naglasio značaj dijaloga u cilju postizanja kompromisnog rešenja bez obzira na kojem nivou se ti razgovori vode. Uoči dolaska u Karađorđevo, kako je rekao, u Bih je postojala neka odbojnost, ali seiz onoga što je rekao Tadić pokazalo da je vredelo doći. „Karađorđevo će promeniti imidž i postati simbol jednog novog početka“, ocenio je Izetbegović. 

Na pitanje da li mu je nedostajao predsednik RS Milorad Dodik, Izetbegović je odgovorio: „Nije, video sam ga prošle nedelje”.

Na bilateralnom sastanku između lidera BiH i Srbije, održanom uoči dolaska turskog predsednika, bilo je reči i o optužnicama za ratne zločine koje stižu iz Srbije i Hrvatske i koje, prema Radmanovićevim rečima, „prave političke probleme”. Predlog je da to pitanje bude posebna tema trilateralnog sastanka BiH, Srbije i Hrvatske.

Tadić je potvrdio da mu je upućen zvanični poziv da poseti BiH u prvoj polovini ove godine.

U Istanbulu su prošle godine dogovorena tri ovakva susreta, a naredni će biti održan 2012. u BiH.

Jelena Cerovina

-----------------------------------------------------------

Tri dokumenta

Pred liderima Srbije, BiH i Turske bila su tri dokumenta:

• Zajednički zahtev za sprečavanje jezika mržnje i neodgovorne retorike, kako u javnim istupima tako i kroz udžbenike i knjige.

• Ustanoviti tripartitno ekonomsko veće koje bi se sastajalo svakih šest meseci i radilo na realizaciji projekata.

• Poziv na promenu Ustava BiH kako bi bila u stanju da se uključi u tokove evroatlantskih integracija.
 

-----------------------------------------------------------

Uz tamburice, bez kravata

Karađorđevo – Bez kravata, usvojivši predlog turskog predsednika da budu manje zvanični, učesnici trojnog samita su posle razgovora i susreta sa novinarima obišli imanje Karađorđevo, nekada omiljeno lovište Josipa Broza a pre tačno dve decenije mesto susreta Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića na kome se razgovaralo o podeli BiH.

Iako im je kretanje bilo ograničeno, novinari su čuli da iz zgrade u kojoj je predsednik Srbije bio domaćin svečanog ručka dopiru zvuci starogradske muzike i tamburica.

„Sve nacije su bile zastupljene”, obavestio nas je Tadić.

Posle šetnje, Tadić se odvojeno sastao sa Gulom sa kojim su poseban susret imali i članovi Predsedništva BiH.

J. C.

-----------------------------------------------------------------

Dodika brine uloga Turske

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da se u na jučerašnjem sastanku u Karađorđevu nije dogodilo ništa posebno, preneli su elektronski mediji. On je konstatovao da su ovakvi sastanci dobri i da bi na njima više trebalo razgovarati o ekonomskoj saradnji.

Dodik je rekao da dozu podozrenja u ovakve sastanke izaziva uloga Turske, koja u Bosni i Hercegovini podržava samo Bošnjake. „Sada Turska ulazi u jednu višu fazu, a to je da za svoju navijačku politiku u BiH kroz podršku jednoj strani želi da dobije podršku na regionalnom nivou”, istakao je Dodik.

Povodom sastanka u Karađorđevu, druga po snazi hrvatska partija u Bosni i Hercegovini - Hrvatska demokratska zajednica 1990. – juče je saopštila da „u ovom osetljivom trenutku za odnose u BiH” nije dobro da na trilateralnom sastanku ne učestvuje niko od legitimnih predstavnika hrvatskog naroda.

B.M.

-----------------------------------------------------------

Srbija protiv referenduma koji bi delio BiH

Karađorđevo – Predsednik Boris Tadić izjavio je ovde da Srbija ne želi da se meša u unutrašnja pitanja BiH i da neće podržati nikakve korake koji bi ugrozili njenu celovitost. „Srbija nikada neće podržati nikakav referendum koji bi vodio podeli ili doveo u pitanje teritorijalni integritet i celovitost Bosne i Hercegovine i očekujem da se druge države na isti način odnose prema Srbiji i pitanju Kosova”, rekao je Tadić. „Dobio sam različita tumačenja iz BiH o zakonskoj i ustavnoj opravdanosti referenduma. Kada bih se bavio tim tumačenjima prešao bih crvenu liniju koja je jako opasna. Nikada neću ponoviti grešku koju su učinili moji prethodnici baš ovde u Karađorđevu“, objasnio je Tadić naglasivši da nije uputno da se izjašnjava o pitanjima o kojima legitimni predstavnici tri naroda u BiH imaju različito mišljenje.

J. C.

-----------------------------------------------------------

Tačka na dezintegracije

Karađorđevo – Lideri Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine upozorili su povodom pitanja autonomije Sandžaka da je na proces dezintegracija na Balkanu stavljena tačka, javlja Tanjug. Tadić je potvrdio da se na sastanku „razgovaralo i o Sandžaku ili Raškoj oblasti, kako se taj kraj još može nazvati, zbog različitih identiteta koji tamo postoje”. Željko Komšić i Bakir Izetbegović takođe su novinarima preneli da je na odvojenom sastanku Predsedništva BiH sa Tadićem bilo reči, kako je to Komšić formulisao, o „nezgodnim” pitanjima, uključujući Sandžak. Na direktno pitanje novinara o zahtevu za autonomiju Sandžaka, koji zastupa Muamer Zukorlić, Izetbegović je rekao: „Dezintegracije na Balkanu su završena priča, ostale su samo integracije.” On je dodao da u okviru tih integracija jedna evropska regija može biti Sandžak s mogućnošću saradnje sa svim drugim regijama u Srbiji i van Srbije. „To je pravi izlaz za Sandžak.” Predsednik Boris Tadić je podsetio na činjenicu da predstavnici svih registrovanih bošnjačkih stranaka prvi put u novijoj istoriji Srbije imaju svoje predstavnike u Vladi Srbije. „Danas Srbija više nego ikad ulaže u infrastrukturu u Sandžaku. Postoje i novi planovi sa Turskom, a sve sa ciljem da se otvore nova radna mesta”, poručio je Tadić. Bocan- Harčenko: Doprinos saradnji u regionu Banjaluka – Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan- Harčenko pozdravio je sastanak u Karađorđevu. „Ovakvi razgovori i dijalozi doprinose dobrom razvoju bilateralnih odnosa i razvoju saradnje na čitavom Balkanu i regionu”, kazao je Bocan- Harčenko za banjalučki „Glas Srpske”, prenosi Beta. On je još ocenio da odluka Skupštine RS o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH ne predstavlja direktno kršenje Dejtonskog sporazuma.

 -----------------------------------------------------------

Komšić: Isterivanje duhova prošlosti

Pre 20 godina, 24. aprila, u Karađorđevu su se sastali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman koji su se, tvrdi se iako dokumenata nema, u tom bačkom mestu dogovarali o podeli Bosne i Hercegovine. Juče je Karađorđevo bilo mesto za „obračun sa zlim duhovima i vampirima prošlosti”, lokacija koja može da postane simbol novog početka u odnosima među državama. Tim rečima je Željko Komšić novinarima opisao trilateralni sastanak.

„Ima nade i možemo očekivati neke nove odnose u regionu”. Bakir Izetbegović je istakao da je u Bosni bilo protivljenja dolasku u Karađorđevo, ali da sve ono što je rečeno potvrđuje da je „vredelo doći“. „Karađorđevo može da promeni imidž i da bude simbol novog početka, posebno kada je reč o odnosnima Srbije i BiH.”

Loše asocijacije koje izaziva Karađorđevo Izetbegović razume, ali ističe da je za njega lično to i određena satisfakcija. Onih koji su planirali podelu BiH u Karađorđevu više nema, kao ni njihovog projekta koji je zastareo. BiH je ostala, ostali smo mi i idemo da pričamo o boljem životu”, rekao je Izetbegović u ponedeljak novinarima u Sarajevu. Na pitanje zašto sastanak u Karađorđevu, Komšić je odgovorio:

„Baš zato da se vampirima prošlosti pokaže da nisu uspeli u onome što su naumili.” Iz Beograda je objašnjeno da je izbor Karađorđeva za susret čelnih ljudi BiH, Srbije i Turske bio prilično provizoran: Srbija nema baš mnogo rezidencijalnih mesta pogodnih za susrete ovakve vrste.

Imajući u vidu simboliku lokacije, u zajedničkoj izjavi posle trojnog samita podseća se da se sada, posle dve decenije, u Karađorđevu završava jedno mračno poglavlje regiona obeleženo krvavim međusobnim sukobljavanjima, stotinama hiljada žrtava i opštim siromaštvom