Žao mi je što nestaju bakalnice

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Da. Najbitnije mi je da proizvod koji kupujem ne sadrži šećer. Takođe, dragocena mi je informacija o nutritivnim svojstvima, kao što su podaci o sadržaju ugljenih hidrata, masti, belančevina, na 100 grama proizvoda ili u nekom njegovom manjem delu. Podrazumeva se obavezan pogled na datum proizvodnje ili krajnji rok do kada je bezbedna upotreba kupljenog proizvoda, da posle ne bi bilo po onoj narodnoj „ko tebe kamenom, ti njega hlebom od ponedeljka!”.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Svaka ona zbog koje se ostavlja bakšiš, naravno u razumnim granicama i primereno mogućnostima. Nažalost, kod nas se još smatra da je napojnica nešto što se podrazumeva, bez obzira da li je i zaslužena. Korektna je svaka ona usluga koja je profesionalna, a to znači odgovorna i odmerena, a ne pružena od osobe koja je usiljena ili, ne daj Bože, namrgođena.

Uvozna ili domaća roba?

Domaća, uz uslov da je i kvalitetna. Naravno, i da je lepo upakovana, uz primerenu cenu. Pre svega tu mislim na hranu. Mada, od kada znam za sebe, a naročito sada kada smo preplavljeni stranom robom, uvek sam se opredeljivao za kupovinu obuće, letnje ili zimske, iz domaće proizvodnje. Domaća noga za domaću cipelu, suprotno pravilu „cipela bečka, a noga...”. Izuzetak od ovog pravila je kupovina patika. Običnih, jednostavnih i od prirodnih materijala.

Da li kupujete na sniženjima?

Naša lepa reč za popust pri kupovini. Preplavljeni smo izrazima tipa „akcija”, „sale” i slično. Ne jurim za sniženjima, ali kada naletim na neko od njih rado koristim „gužvu”. Inače, kada kupujem ne zalećem se, ali kada se odlučim onda mi je najvažnije da sam se opredelio za kvalitetan proizvod. Uostalom, kako nisam rob stvarima, uvek sam smatrao da nije bitno koliko nečega imate, već da to što posedujete vredi i da zadovoljava vaše potrebe.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Mislim da pravih sniženja još nema. Ponegde i stidljivo. Bojim se da kada neko, na sva zvona, najavi sniženje, tada, u stvari ponudi robu po realnim cenama. Čak i tada višim u odnosu na tržišnu vrednost ponuđene robe i našu platežnu moć. Nisu loše ni ove akcije, tipa „Noć kupovine”, mada ih ja ne posećujem. Više bih voleo da nam bude jača svakodnevna kupovna moć.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Reklama utiče samo na nivou informacije, dok, kako već ljudsko oko teži lepom, pridajem značaj i dizajnu. Verujem da sve više dolazi vreme kada loš proizvod ne može da bude upakovan u lepu ambalažu, kao i što zamena za kvalitet nije u besomučnom reklamiranju. Uostalom, poznato je da se svetske robne marke, ma koliko da su nam poznate, neprekidno oglašavaju i to u sve maštovitijim reklamnim kampanjama. Reklama je tu da nas podseti, a pogled u novčanik da nas prelomi – kupovati ili ne kupovati.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Veliki sam pristalica bezgotovinskog plaćanja. Koristim uglavnom debitne, odnosno kartice sa trenutnim skidanjem novca sa računa. Kreditne, samo kada moram. Sa karticama se ponašam kao i kada plaćam gotovinski, odnosno prostirem se prema guberu. Za sada, elektronski, sa kućnog računara, plaćam razne račune (komunalije, struju, račun za telefon, kablovsku...). Podrazumeva se da novine i sitnice plaćam gotovinom.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Lokalne prodavnice do kojih stižem peške ili biciklom. Izbegavam pojedine privatnike i najčešće kupujem u nekoliko obližnjih supermarketa. U odnosu na hipermarkete, obični supermarketi su kao male prodavnice. Iskreno, žao mi je što polako nestaju bakalnice, po kojima smo nekada, kao grad, bili poznati. Sve više mi nedostaje ono „Dobro jutro, komšija!”

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Da, i to u jednom manjem delu našeg stanovništva, i to one manjine koja ima više od većine.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Dve do tri malo veće kupovine mesečno, u jednom od nekoliko obližnjih supermarketa, a svakodnevno, po povratku s posla, hleb, mleko, jogurt... Prvo mora da se zaradi, a tek onda da se troši.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Da se nisam pokajao za kupljenu stvar, da uzalud nisam bacio novac, da mi prija dok je koristim i da sa zadovoljstvom mogu da je preporučim drugome. Možda je najbolja potvrda kvaliteta kada vas neko pita „A gde si ovo kupio”?

Dobre cipele su…

Čiste cipele. Delom sam već odgovorio na ovo pitanje. Od kvalitetnog prirodnog materijala, široke i komotne, ala „pačji kljun”, udobne i lagane, i kada pada kiša ili sneg da je noga uvek suva. Prema odeći, tip i boja.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Uvek rashlađeno pivo i to u flašama. Da se nađe kada neko bane. Od tečnosti još i mineralna voda i sok bez šećera. Jogurt i mleko. Čorbe i supice. Od „čvrstih materijala” mladi sir, riba, pileće belo, praška šunka, sezonsko voće, smrznuto i sveže povrće.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Da, ali ne u nekoj većoj meri. Doduše, pre nekoliko meseci kupio sam računar i bilo je grdnih problema. Ipak, uspeo sam da, posle nekoliko neuspešnih popravki u garantnom roku dobijem nov kompjuter, to jest da mi pokvareni računar zamene novim. Iako sam i pored saveta prijatelja da nabavim lap top kupio desk kompjuter, kada sam se kod prodavca „borio” da mi vrate novac ili zamene računar, kao glavni argument naveo sam im da imam utisak kao da posedujem lap top, jer klasični računar nosim sa sobom – malo, malo, pa na popravku. Na kraju se sve dobro završilo.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Ima, a kao da ga nema. Uostalom kao i neke druge zakone. Jedno je donet zakon, a drugo njegova dosledna i „ni po babu, ni po stričevima” primena. Zakon je svakako bitan, ali ja, iako pravnik po struci, više verujem u dobre poslovne i trgovačke običaje. Valjda će doći vreme kada će i u Srbiji nepisana pravila biti jača od mrtvih slova na papiru. Pa, u ovoj zemlji često ne možete da sprovedete u život pravosnažnu i izvršnu presudu donetu u vašu korist. Sa sve pečatima na njoj.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Prava potrošača najbolje štite pravi i pošteni trgovci, koji nikad ne trguju svojom čašću i ugledom. Još naivno verujem da takvih ima među nama.