Dodik: Ne isključujem pravo RS na referendum o statusu

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče da nikada neće isključiti pravo da RS u jednom trenutku održi referendum o statusu u zajedničkoj državi. Ipak, Dodik je na Tanjugovom okruglom stolu „Republika Srpska – referendum kao izazov” rekao da se na predstojećem referendumu u tom entitetu Bosne i Hercegovine ne izjašnjava o statusu.

Političari iz Republike Srpske će, ukoliko građani ovog entiteta na najavljenom referendumu podrže stav da je funkcionisanje Suda i Tužilaštva BiH protivno Dejtonskom sporazumu, najpre predložiti izmene i dopune Zakona o sudu i tužilaštvu, kao i ukidanje spornog člana koji omogućava njegovo retroaktivno sprovođenje.

„Najveći problem je održavanje samog referenduma kao pojave, jer smo mogli da ga raspišemo i oko stvari kao što su klimatske promene i opet ne bismo naišli na odobravanje. Naše pravo na tu demokratsku tekovinu sam zastupao još 2006. godine i izložio se riziku da mi zabrane političko delovanje. Kada smo se u Evropi raspitali oko toga niko nam nije osporio da je referendum naše pravo, već da naš pravac nije dobar”, rekao je Dodik.

On je nagovestio da će ako odluka dobijena na referendumu bude povoljna, predlog izmenjenog Zakona o sudu i tužilaštvu biti pušten u skupštinsku proceduru i sve „dok to ne prođe – neće proći ništa”.

Upitan da prokomentariše da li je sprovođenje referenduma o tužilaštvu uvertira za eventualni referendum o statusu Republike Srpske, Dodik je odgovorio da je ta mogućnost uvek otvorena, ali da je on taj koji je legalista koji se zalaže za poštovanje Dejtonskog sporazuma.

On je rekao da bi BiH, koja je danas podeljena država, mogla da bude funkcionalna na osnovu Dejtonskog sporazuma ukoliko bi postojala volja da se on sprovede.

„Nismo mi protiv BiH i njenog međunarodnog političkog kapaciteta i teritorijalnog integriteta, ali smo za to da se poštuje unutrašnje uređenje koje podrazumeva postojanje RS i njenih nadležnosti”, poručio je Dodik.

Osvrnuvši se na poruke iz EU da bi u BiH trebalo da ima sagovornika na jednoj adresi, predsednik RS je podvukao da to nikako ne znači oduzimanje nadležnosti od RS već koordinaciju između dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„Jedna adresa u BiH znači da se uspostavi koordinacija, ali neće se koordinacija već majorizacija. Ako se majorizacija nastavi ne mogu da isključim pravo da se izjasnimo o statusu”, rekao je Dodik.

On je rekao da je RS dužna da Dejtonski sporazum sprovodi onako kako je napisan, a ne kako ga neki tumače, i da je upravo visoki predstavnik taj koji i u kontinuitetu krši taj sporazum oduzimajući nadležnosti RS i dajući ih BiH, iako je ona po Dejtonu imala ovlašćenja samo u sferi spoljne politike.

Predsednik RS je podsetio da je visoki predstavnik u prošlosti više od 200 puta intervenisao u političkom i pravnom sistemu BiH, a da je od srpskog entiteta oteo čak 56 nadležnosti.

Dodik je citirao dvojicu bivših visokih predstavnika Volfganga Petriča, koji je rekao da mu je mandat bio da u BiH diktaturom nametne demokratiju, i Pedija Ešdauna, koji je priznao da je bio plaćen da razgradi Dejtonski sporazum i nametne centralizovanu BiH.

Samostalna poslanica u Skupštini Srbije Vesna Pešić, koja je takođe učestvovala u Tanjugovom okruglom stolu, rekla je da bi najbolji put da RS i BiH reše sve sporne detalje bio obraćanje institucijama EU, utoliko pre što je uverena da bi Brisel prihvatio „sve validne argumente za reformu sudstva”.

U diskusiji je učestvovao i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić koji je rekao je da je BiH danas „disfunkcionalna konfederacija” i da je želja Brisela da ona postane centralizovana federacija, ali da je realnost suprotna i da su građani protiv toga.

D. V.