Tata kupio globus da se opravda za Montevideo

Dečaka je nedeljama mučilo pitanje na koje nikako nije mogao da nađe odgovor. Zato je morao da se obrati za pomoć.

– Mama, zašto nas je tata ostavio?

Majka nije ni pokušala da odgovori. Ali, kad se tata konačno pojavio na kućnom pragu podsetila je sina:

– Milane, sad pitaj tatu.

Dr Mihailo Andrejević je imao odgovore na mnoga pitanja, čak i ona koja su izgledala nerešiva. Recimo, kako da reprezentacija Jugoslavije ode na Prvo svetsko prvenstvo 1930. Urugvaj je bio predaleko, svetska ekonomska kriza je divljala, para niotkuda, a još su klubovi iz Hrvatske odbili da daju igrače, a i selektor iz Zagreba je podneo ostavku. I ne samo da su „beli orlovi”, kao samo jedna od četiri zemlje iz Evrope, otišli na kraj sveta, nego su osvetlali obraz – stigli su u polufinale.

Ali, kako da svom trogodišnjem sinu objasni šta je to fudbal, koliko treba brodu da preplovi okean, koliko je daleko ta Južna Amerika, e, za to ni on nije imao spreman odgovor. Međutim, nije odustao.

– Moj otac je otišao u grad da kupi globus kako bih mogao da shvatim zašto je toliko dugo bio na putu. Na žalost, vratio se praznih ruku. Nije bilo nijednog, čak ni u knjižari Gece Kona u Knez-Mihailovoj, – i dan-danas pamti muke na koje je stavio svog oca dr Milan Andrejević, internista-gastroenterolog. – Na sreću, ponudili su da mu naruče iz Zagreba od Stjepana Kuglija, koji ih je pravio po materijalu iz Nemačke. Prihvatio je i kad je globus stigao pokazivao mi je gde je Beograd, a gde Montevideo, koliko treba da se stigne i vrati. Razume se, sve sam „shvatio” i sve je bilo u redu, jer je moj tata opet bi s nama.

Dr Milan Andrejević je bio među zvanicama koje su gledale prvo prikazivanje filma „Montevideo, Bog te video”. Jedna od glavnih uloga je posvećena upravo njegovom ocu:

– Vrlo sam zadovoljan kako je prikazan. A i Vojin Ćetković koji ga glumi je lep čovek.

O tome kakav je bio puls Beograda dok se čekalo na izveštaje Borivoja Jovanovića u „Politici” (jedini list iz Jugoslavije koji je poslao specijalnog izveštača u Montevideo) dr Milan Andrejević ne može ništa da kaže:

– Bio sam suviše mali da bih to zapamtio. Ali znam da smo se kasnije svi ponosili time. Događaji iz Montevidea su bili maltene kao čuvene bitke iz Prvog svetskog rata. Ja nisam ispitivao oca o tome, a on je i dalje često bio odsutan zbog – fudbala.

Pored takvog oca razume se da je i sin zavoleo fudbal i navijao, za koga bi drugog nego za Beogradski sport klub (BSK) u kome je njegov tata bio od osnivanja 1911. Najpre kao igrač podmlatka, onda prvotimac, a zatim, sve do gašenja kluba 1945. kao alfa i omega. I ne samo u njemu nego i u Jugoslovenskom nogometnom savezu (JNS), kako se do raspada Jugoslavije zvala nacionalna federacija, a potom, u doba okupacije, Srpskog loptačkog saveza (SLS).

– Otac me je vodio na utakmice, upoznao me sa svim BSK-ovcima, ali nisam ni pomišljao da budem fudbaler. Mangupi iz komšiluka su zadirkivali mog oca: „Andrejka, ovaj tvoj mali nije za igrača. Možda jedino za beka”. Bio sam bucko, a i da nisam ne bih se posvetio fudbalu, jer bi me pratila senka mog oca.

Dr Milan Andrejević i dan-danas prati fudbal. Kada je BSK nestao opredelio se za Crvenu zvezdu, pa je gledao i njen nedavni meč s Partizanom.

Ivan Cvetković

-----------------------------------------------------------

Na kolenima sam molio Britance, a vi...

Od nekadašnjeg fudbalera Vojina Božovića, koji mu se obratio za pomoć kao lekaru, dr Milan Andrejević je čuo zanimljivu priču o svom ocu. BSK je kao gost Hartsa u Edinburgu posle prvih 45 minuta gubio s 4:0! Dr Mihailo Andrejević je ljut kao ris ušao u svlačionicu:

– Ja na kolenima ubeđujem Britance da umete da igrate, da će publika da vidi dobar tim, a vi...

Sipa on munje i gromove na igrače, koji ćute kao zaliveni, dok neko od njih ne promuca:

– Doktore, nemojte nas...

Andrejka stane kao skamenjen, a onda usledi objašnjenje:

– Mi nismo krivi. Mi smo rezerve.

Ipak, njegova vakela je vredela. BSK je popravio utisak u drugom poluvremenu, dao dva gola, a nije primio nijedan i dr Mihailo Andrejević je mogao mirne savesti da stane pred Britance.