Slavni balkoni

Čak sedam, i to prvih, minuta dobilo je u večernjem „Dnevniku” RTS-a venčanje naslednika britanske krune. Nije, dakle, bilo važnije vesti tog 29. aprila od ove londonske svadbe. Ali, verovatno su isto tako procenili i urednici mnogih drugih domaćih i stranih centralnih informativnih emisija.

Direktan prenos događaja odvijao se, međutim, pod firmom Zabavnog programa RTS-a. Pojava u komentatorskom timu radijskih voditelja Gorice Nešović i Dragana Ilića sugerisala je da će i te kako biti šale-komike. No, da li zbog upozorenja iz Bi-Bi-Sija, nosilaca prava prenosa, da se povod ne sme tretirati humoristički ili satirički, ili zbog planetarnih razmera događaja kao nesumnjivog medijskog spektakla, naši voditelji su se prilagodili situaciji. Obuzdali su svoje uobičajeno razbarušene asocijacije, opaske i zaključke, kontrolisali da stil kojim privatno ćaskanje pretvaraju u javni program ne pređe granice dobrog ukusa. Bilo je, dakle, duhovitosti bez naglašene ironije i informativnosti bez površne improvizacije.

Nije znano čime se bavi i šta inače radi Ivana Miloradović, treći član komentatorske ekipe. Pokazala se kao izvanredan poznavalac Londona, dinastije, ljubavne istorije mladenaca, pa i britanske političke scene, čime je prenosu obezbedila i bogat sadržaj i čvrst okvir. A kako se danas život sve više paralelno odvija na takozvanim društvenim mrežama, praćenje reakcija u internet komunikaciji dalo je novu, svežu dimenziju ukupnom troglasnom komentaru iz studija.

I pre i posle stručnjaci za ljudske duše objašnjavali su zašto je stupanje u brak Vilija i Kejt izazvalo tako masovno interesovanje. Mada je Studio B izvestio da u broju od tri milijarde gledalaca naših nije bilo koliko se očekivalo, sigurno je da je i u Srbiji bilo mnogo zainteresovanih za ovu priču, neminovno pretvornu u opštemedijsko dobro. Jedni su je sada čitali kao bajku o devojci iz naroda koja se udaje za princa, drugi kao „lajf stajl” magazin o visokom i najvišem društvu, treći kao feljton o socio-političkim transformacijama dugovečne monarhije... Zbivanja praćena na ekranu mogla su da se posmatraju i kao poslednja epizoda melodramske serije duge deset godina, kao rijaliti šou uz učešće sve samih „selebritisa”, kao revija visoke mode sa elementima elegancije i ekstravagancije...

Sve u svemu, lepo, zanimljivo, zabavno.

Za našu publiku donekle i poučno.

U društvu pogubljenom u tranziciji, u tumaranju za identitetom, u sporovima oko nacionalnog interesa, u iscrpljujućim političkim sukobima, u mukama da se dođe do zajedničkog imenitelja u određenju države, u polemikama oko pisma, grba, pa čak i oko naziva ulica i registarskih oznaka - korisno je bilo posmatrati Britance ujedinjene za ovu priliku oko zastave, himne, suverena, tradicionalnih državnih simbola...

Kod nas se, pri tom, uvek nađu mrzovoljne kvariigre ionako retke opštenarodne radosti, osporavatelji prava na iskazivanje nacionalnog ponosa. Pa dok balkon Bakingemske palate nikom tamo ne smeta kao mesto na kome će se poljubiti moderni Romeo i Julija, nekima ovde smeta što balkon beogradske Gradske kuće vremenom postaje nezaobilazno mesto za proslavljanje uspeha srpskih sportista. Zameranja i zakeranja – politička i politikantska.

Ne pravimo se Englezi. I mi balkon za slavlje imamo.