U potrazi za grobom Mona Lize

Specijalno za „Politiku”

Firenca – Slikar i arhitekta Đorđo Vazari svojevremeno je zapisao da je bogati firentinski trgovac Frančesko del Đokondo angažovao Leonarda da Vinčija da uradi portret njegove supruge Lize. „Leonardo je slikao četiri godine i ostavio nedovršen portret koji se danas nalazi kod francuskog kralja Frančeska u Fontenblou”, napisao je Vizari i dodao: „Mona Liza je bila prelepa”.

Đokondina lepota i enigmatični osmeh, ovekovečeni na Leonardovoj slici, već dugo zaokupljaju pažnju stručnjaka i poklonika umetnosti, ali su takođe predmet raznovrsnih, često spektakularnih, istraživanja i tumačenja. Danas, gotovo pet vekova posle smrti, zahvaljujući neprolaznoj privlačnosti, Mona Liza je ponovo u centru medijske pažnje: u Firenci je u toku potraga za njenim grobom i eventualnim posmrtnim ostacima.

Nedavno, u firentinskoj crkvi San Lorenco u „registru mrtvih 1501–1600.” pronađen je izvod, zaveden pod brojem 139. U tom dokumentu piše da je Liza, rođena Gerardini, žena Frančeska del Đokonda, umrla 15. jula 1542. i da je sahranjena u manastiru Sant Orsola. Pošle sedmice u ovom manastiru, osnovanom 1309. u blizini bazilike San Lorenco za monahinje benediktinskog reda, počela je potraga za starim grobovima među kojima se (pretpostavlja se) nalazi i Đokondin grob. Pod budnim okom brojnih TV stanica (Si-En-En, Bi-Bi-Si, Al Džazira..), Nacionalne geografije i Diskaveri kanala, ekipa koju predvodi novinar i pisac Silvano Vinčeti počela je uz pomoć georadara da istražuje donji sloj tla u dvorištu dveju manastirskih crkava.

– Naš posao je da damo jasan odgovor na ovu istorijsku zagonetku. Iz dokumenata u našem posedu nesporno je da su tokom 16. veka u crkvi manastira Sant Orsola sahranjivane ne samo monahinje već i obične osobe, ugledne i istaknute ličnosti tog doba – ističe Vinčeti.

Georadar koji Vinčeti koristi može da „vidi” do tri metra u dubinu, a pomoću sofisticiranog sistema hardvera i softvera vraća u vizuelnoj formi frekvencije koje se šalju u tlo.

Za sada, georadar je pod zemljom otkrio samo jedno obličje. Možda se radi o kripti u koju je položena žena sa najčuvenijeg portreta na svetu. Vinčeti i njegov tim, pomognuti stručnjacima sa univerziteta u Raveni, planiraju da posle obrade podataka dobijenih na osnovu radarskog ispitivanja operaciju nastave u stilu Indijane Džonsa, iskopavanjem. Sve u nadi da će pronaći skelet žene, stare približno 60 godina (Liza Gerardini je umrla u 63.godini), čiju DNK bi zatim uporedili sa onom koja pripada Monalizinim sinovima čiji se posmrtni ostaci nalaze u kapeli crkve Santisima Anuncijata u Firenci. Na kraju, ukoliko nalazi potvrde srodstvo, Vinčeti smatra da će biti moguće kompjuterski rekonstruisati Đokondin lik.

Vinčeti se već godinama bavi istorijskim istraživanjem velikeenigmeiz prošlosti. Otvorio je Petrarkin grob, pronašao tragove arsenika u kostima humaniste i filozofa Pika dela Mirandole, a prošle godine je izazvao veliku senzaciju objavljivanjem da je pronašao Karavađove kosti.

Njegov „detektivski” rad nije prihvaćen sa razumevanjem u italijanskim naučnim krugovima, naročito zato što se njegove hipoteze baziraju pretežno na ezoteriji i biblijskoj simbolici. Tako Franko Kardini, univerzitetski profesor istorije u Firenci, optužuje Vinčetija za sujetni senzacionalizam i „grešnu manipulaciju mas-medijima”.

-------------------------------------------------------------------

Možda Mona Liza ne bi želela popularnost

– Ostavite moju prabaku Mona Lizu Gerardini del Đokondo da počiva u miru. Ostavite Đokondi tu misteriju koja ju je učinila poznatom u celom svetu. Možda ona ne bi volela svu tu reklamu. Ponekad čak pomislim da među ljudima postoji bolesna radoznalost, želja da se sve transformiše u medijski biznis s one strane nauke – zaključuje Natalija Stroci Gučardini, potomak Mona Lize, inače mlada pozorišna glumica i bivša balerina,koja takođe uspešno nastavlja porodičnu tradiciju proizvodnje vina na imanju u blizini Firence.