Mašinac među asteroidima

Subotica – Na prvi utisak Zoran M. Ilić po dugoj kosi i ležernom oblačenju kao da je izašao iz filma „Vejnov svet”, međutim, ovaj diplomirani mašinac već godinama je u mislima u svetovima izvan ovog. Iliće-va strast je bavljenje nebeskim telima i traženje odgovora na to kako čovek može da utiče na njihovo kretanje ili da ih čak pretvori u svoje bazne svemirske stanice. U svojoj sredini gotovo nepoznat, Ilić je na međunarodnim skupovima naučnika posvećenim pitanjima astronomije jedini predstavnik iz Srbije. Tako je od 21. do 25. septembra 2009. godine u

Petrogradu učestvovao na konferenciji posvećenoj rizicima od udara asteroida i kometa, koju je organizovala Ruska akademija nauka i Institut za primenjenu astronomiju. U publikaciji koju su uredili Andrej M. Finkelstejn, direktor ovog instituta, Viktor Šor, potpredsednik, i Valter Hubner, član štaba NASA, štampan je i Ilićev rad čiji poduži naziv on prevodi kao Kladivo„”, uz recenziju Šora i Hubnera.Od 9. do 13. maja, u Bukureštu, učestvovaće na međunarodnoj konferenciji u organizaciji Međunarodne akademije astronautike o planetarnoj odbrani. Ilić je prijavio šest radova, od kojih su mu dva prihvaćena: „2006 WB” „Program Ajnštajn“ i „Tehnika sidra” čija osnovna ideja će biti predstavljena na posterima.

Odvajkada je bilo onih koji sa zebnjom posmatraju planetarni poredak, uvereni da će kad-tad gomila kamenja iz svemira da nam se sruči na glavu uništavajući za sada jedinu poznatu civilizaciju, međutim, naučnici širom sveta pažljivo prate putanje asteroida i kometa i za sada ne vide takvu pretnju. Ipak, sama činjenica da će u narednim decenijama poneki od njih prići nešto bliže Zemlji povod je i da istraživački duh pokuša da pronađe odgovor na pitanje – kako se zaštititi od potencijalnog sudara.

– U naučnim krugovima jedna od tema koje zaokupljaju pažnju jeste pitanje udara asteroida ili jezgra komete u Zemlju. Oko Zemlje kruži više od hiljadu asteroida većih od kilometar u prečniku, a od tog broja oko 800 ih je popisano. Asteroidi manjeg prečnika nisu opasni jer oni sagore u Zemljinoj atmosferi, ali ukoliko bi se ikada desilo da nam se putanje ukrste, po Zemlju mogu da budu opasni veliki asteroidi. Otuda toliko interesovanje naučnika, NASA je na svom sajtu pozvala stručnjake da pomognu u rešavanju ovih problema, a pitanja koja se otvaraju svaki dan su sve brojnija – kaže nam Zoran Ilić, koji zbog česte kombinacije imena i prezimena insistira i na srednjem imenu Milan.

Nakon što je 2004. godine otkriven asteroid Apofis, u prvi mah je procenjeno da postoji 2,7 posto šanse da 2036. godine udari u Zemlju. Kako nam Ilić objašnjava, putanja udara zahvatala bi Rusiju, i to deo Sibira, gde bi napravila, kako se procenjuje, pustoš površine Francuske, i to samo u slučaju da 2029. godine prođe kroz tzv. ključaonicu, odnosno odabere putanju koja će je voditi kroz jednu svemirsku tačku širine oko 300 metara. Kasnija posmatranja asteroida Apofis pokazala su da nema rizika od udara, ali da će 2029. njegov prolazak pored Zemlje biti istorijski blizu, takvih slučajeva je jedan u 800 godina, za objekat te veličine. NASA umirujuće saopštava da će se iznad Atlantika 2029. godine videti njegov svetleći trag te da će 13. aprila 2036. godine osvanuti uskršnja nedelja bez rizika od sudara sa asteroidom koji će putovati 47 miliona kilometara daleko od Zemlje.

Asteroid Apofis bio je u centru pažnje konferencije pre dve godine u Rusiji, a u nizu tema kojima će se baviti konferencija u Bukureštu, ponovo je fokus na ovoj gomili kamenja, što je u suštini asteroid, koja se kreće kroz svemir.

– Moja ideja koja je predstavljena u Petrogradu u suštini je veoma jednostavna, smatram da je efikasna i nije agresivna – kaže Ilić.

Pojednostavljeno rečeno, u rešenju problema koji zaokuplja maštu astronoma primenio je princip kladiva. Odnosno, nakon što se približi asteroidu, na jedan od kamenova ba„ca” se specijalno uže koje ga hva„ta” poput paukove mreže, nakon toga ga povlači i izbacuje u suprotnom smeru.

– To će izazvati i reakciju u kretanju asteroida pomerajući njegovu putanju, i ako je potrebno dovoljno ga je pomeriti za oko 20 mikrometara u sekundi kako bi ona promašila klju„čaonicu” – objašnjava dalje Ilić.

U traženju rešenja Amerikanci su ostali dosledni tehnikama koje opisuju i u holivudskim filmovima, poput „Armagedona”, odnosno zagovaraju agresivno bombardovanje asteroida kako bi se oni pomerili sa potencijalno preteće putanje. Ilić, nasuprot tome, u tehnici koju zasniva na olimpijskoj disciplini bacanja kladiva vidi moguće rešenje.

Za skup u Bukureštu prijavio je radove koji se odnose na to kako odvojiti kamen iz asteroida 2006 WB i učiniti ga svemirskom stanicom sa koje bi čovek mogao ići dalje u osvajanje kosmosa. Pošto će u četiri navrata biti dostupan Zemlji, Ilić razrađuje izdvajanje pogodne stene, njeno upućivanje u Zemljinu orbitu, a potom dalje spuštanje ljudske posade. Ovaj projekat podneo je juna prošle godine na konkursu NASA i očekuje i njenu procenu.

Aleksandra Isakov