Jarić: Još tri godine na visokom nivou

Od izveštača „Žurnala”

Barselona – Zagrljaj Novice Veličkovića i Rimantasa Kaukenasa, srpskog zeta, prethodio je dolasku u društvo Marka Jarića. Izlazeći iz sale za ručavanje, ugledao je ekipu „Sportskog žurnala” sa njegovim bivšim saigračem. Kao i uvek među našim košarkašima bila je to prilika za dosetke i peckanja.

Nekako se sama nametnula i priča o tome da je jedan od najiskusnijih igrača na ovom skupu. Pre 12 godina, u vreme dok su mnogi sadašnji akteri maštali o seniorskoj košarci Jarić je igrao fajnal-for.

– Prošlo je brzo, vreme leti. Zato i želim da pre nego što završim karijeru odigram što više fajnal-forova i uzmem što više titula – odlučan je naš bivši reprezentativac.

Kraj je daleko. Biće još dosta ljutih megdana?

– Znate šta, već imam 32 godine. Na vrhunskom nivou, onako kako želim, neću sigurno moći da igram posle 35. Dakle, još dve-tri godine na ovom nivou.

Nije mu prijalo kad je čuo da je otac Srećko otkrio da je od menadžera tražio ekipu sa kojom će osvojiti Evroligu. Na konstataciju da je parama pretpostavio takmičarski motiv, nadovezao se:

– Ne volim mnogo da pričam o sebi. Da nemam motivaciju ne bih igrao košarku više. Niti bih dovodio celu familiju iz Njujorka u Sijenu da ne želim da osvajam titule. Poenta je jasna. Ostale su nam još dve utakmice da odigramo kako treba da bismo postali prvaci Evrope. Da li ćemo u tome uspeti? Nadam se da hoćemo.

U odnosu na sve članove Sijene, Jarić u polufinalu ima i motiv više. Pre njegovog odlaska u NBA, upravo su mu Atinjani, predvođeni Obradovićem i Bodirogom, uzeli titulu prvaka Evrope. Praktično su je oteli iz ruku Bolonjeza koji su imali prednost domaćeg terena. Da li je Barselona mesto za naplatu dugova?

– Znate, od tada je prošlo devet godina. Ja sam otišao u NBA, oni su nastavili da pobeđuju. To je ekipa sa ogromnom tradicijom, fenomenalnim igračima i trenerom. O Panatinaikosu sve najbolje. Ne mogu nikada da stavim moju želju za revanšom, koja u ovom momentu stvarno i nije primarna, ispred interesa tima. Želim samo da budem koncentrisan i sačuvam hladnu glavu kako bih na terenu uradio sve što se od mene očekuje.

Za razliku od drugog polufinalnog para u kome bi se za oba kluba moglo reći da je tokom prethodnih godina bilo dosta lutanja odlika Sijene i Panatinaikosa je prepoznatljiva igri, sistem koji se održava godinama. S obzirom da je u karijeri bio u mnogo sredina upitali smo ga da li se snaga takvog sistema oseti odmah po dolasku u Toskanu.

– Da. Zna se tačno ko šta radi, vidi se u igri pre svega jedan odbrambeni sistem, da su svi igrači izuzetno fizički spremni. I svako radi svoj deo posla, bez izgovora. Moram da priznam da mi je poslednjih nekoliko godina upravo nedostajalo da budem deo tima sa pravim sistemom. Jer, pre odlaska u NBA uvek sam bio u takvoj ekipi.

Za razliku od NBA gde „utakmice na nož” možemo da vidimo samo u plej-ofu, duel grčkog i italijanskog šampiona biće upravo ono što evropski ljubitelji košarke vole – nadmudrivanje sa pregršt muških okršaja u kome je svaki detalj važan. Šta može da odluči takvu bitku?

– Biće sigurno taktički rat. Važno je samo da uđemo spremni od početka. Da sa njima od starta krenemo „meso u meso”, da igramo pravu utakmicu. Ovoga puta nećemo imati priliku za iskupljenje ako krenemo kao u prvom meču sa Olimpijakosom. Ovo nije plej-of, već jedna utakmica u kojoj si pobednik ili pokojnik. Moramo da budemo maksimalno spremni za utakmicu sa Panatinaikosom, kao da druga ne postoji. Ukoliko tako uđemo u meč, u kasnijim fazama će bukvalno nijanse odrediti pobednika.

Milun Nešović

-----------------------------------------------------------

Sa Adrijanom nema takmičenja

Poslednjih godina o Marku Jariću više se moglo pročitati u porodičnim magazinima, moderno zvanom „lajfstajl” štivu, nego u sportskoj štampi.

Sasvim prirodno s obzirom da mu je supruga Adrijana Limajedna od najpoznatijih manekenki sveta. Trenutno se, što je obradovalo sve kojima je košarka draža od pisti, ponovo više priča o njegovom umeću sa loptom nego o privatnom životu.

– Nadam se da raduje sve sa sportske strane, pre svega moju ponosnu familiju koja želi i dalje da gleda kako sijam na sportskim terenima – kaže Marko, dodajući. – Međutim, ovo nije magično takmičenje između mene i moje supruge u „disciplini - o kome će se više pričati”. Jednostavno, takve su okolnosti u kojima živimo. Ona je izuzetno popularna, na svetskim nivoima popularnija od mene i normalno je da će se uvek pisati i pričati o njoj. Slažem se da je lepše kada se priča o nama kao uspešnom paru, ali sigurno će biti momenata kada će se više govoriti o jednom od nas.

-----------------------------------------------------------

Rađa i Kukočskuplji od Mesija

„Kukoč bi danas zarađivao 30 miliona godišnje”, govori bivši košarkaški reprezentativac Zoran Savić o tome kako su se u košarci smanjile plate

Košarkaši su nekad bili plaćeniji od fudbalera: Zoran Savić (Foto Tanjug)

Od izveštača „Žurnala”

Barselona – Trening dvorana „San Đordija”, utakmice juniorskog turnira. I na njima stalno prisutno dobro poznato lice – Zoran Savić, nekada stub reketa reprezentacije Jugoslavije.

Za San Đordi ga vežu mnoge lepe uspomene. Počeli smo od one u kojoj je dobio i lično priznanje. Pre 13 godina sa Kinderom je upravo na ovom mestu osvojio treću titulu kontinentalnog prvaka u karijeri (dve sa Jugoplastikom). Uz trofej dobio je i priznanje namenjeno najkorisnijem igraču.

– To mi je jedan od dražih klupskih trofeja u karijeri, posle onog iz Pariza. Razlog, bio je to prvi trofej Kindera iz Bolonje. Pre toga su gubili od Reala, Panatinaikosa. A te godine je iz Bolonje u Barseloni došlo sedam hiljada ljudi da nas bodri. Bio je to lep osećaj, sigurno smo bili najbolja ekipa u Evropi – priseća se Savić.

Ipak, nama je slavlje iz 1997. godine daleko više na srcu. Nema tog ljubitelja košarke koji se ne seća tog čuvenog faula sa početka finalne utakmice. Čini nam se da Gregora Fućku još boli ruka. Ali, posle tog faula ne Fućki, već nikome od Italijana nije palo na pamet da uđu u reket. Savić ga je označio kao zabranjemnu teritoriju.

– Od Italijana smo izgubili neke utakmice u pripremnom periodu prilično ružno. U grupi su nas takođe savladali sa 74:69. Dobro smo se spremili za tu utakmicu, ne samo da bismo bili prvaci Evrope, već i da ih dobijemo kad je najbitnije – objašnjava Savić kako su naši reprezentativci te godine doživeli taj finale.

Priča o reprezentaciji prenela se na poređenje sa današnjim vremenom. Naši asovi su se devedesetih godina smenjivali sa klubovima na prestolu, dobijali su najviša individualna priznanja. Sada na papiru imamo veliki broj aktera na fajnal-foru, ali nisu protagonisti, kamoli nosioci igre u klubovima.

– To što ne igraju u klubovima moglo bi da nam predstavlja veliki problem za Evropsko prvenstvo. Mi smo, ipak, bili generacija koja se rodi jednom u 10 godina, teško je naći toliko vrhunskih igrača na jednom mestu. Svi su nosili ekipe, a relativno mladi osvojili titule. Mnogi od nas su prvi put su pobedili na fajnal-foru ili bili MVP igrači sa 22, 23 godine, još dok smo bili u igračkom razvoju.

Odnedavno se bavite menadžerskim poslom, dobro poznajete način razmišljanja igrača. Pare su nekada bile posledica uspeha, čini se da su današnjim mladićima novci prioritet.

– Ima još igrača kojima su takmičenje, osvajanje i ekipa bitniji od para. Jedino, što je košarka jedini sport u kome su zarade manje nego pre 20 godina! Ugovor koji je devedesetih imao Kukoč u Trevizu od tri miliona dolara ili Rađa koji je potpisao na 12,5 na pet godina su sada teško ostvarivi. Kad sam igrao u Barseloni, 1991. godine Hose Antonio Montero zarađivao je više nego najplaćeniji fudbaler Barse. U sadašnjim razmerama to bi značilo da bi taj košarkaš prihodovao od ugovora 25-30 miliona evra godišnje, koliko Mesi košta Barsu. A, to samo znači da se u košarci nije radilo dobro na promociji.

Pre rastanka upitali smo ga da li se privikao na novu ulogu u svetu košarke:

– Sličan posao sam radio i dok sam bio generalni menadžer u klubu, s tim što sam sada na drugoj strani. Bio sam košarkaš, znam šta igrači vole, a šta ne. Takođe radio sam u kubovima i znam relacije i sa te strane – rekao je Savić na kraju razgovora, usresredivši se na utakmicu tinejdžera Zagreba i Francuza.

M. Nešović