Sve je isto…samo muzeja nema

U javnom polju, kako god ono bilo definisano, postoji konsenzus oko nekoliko pitanja vezanih za muzeje u Srbiji. Najveći muzeji u Srbiji su zatvoreni. Neophodno ih je što pre rekonstruisati i otvoriti. Građani u desetinama hiljada učestvuju u manifestaciji koja se zove Noć muzeja, dakle građani traže da se muzeji otvore. Ali, konsenzus takođe postoji i oko toga da niko nije odgovoran što muzeji ne rade. Niko nije dužan da finansira muzeje. Odluke o sudbini muzeja nema ko da donese. Ovo su nekakve datosti, neupitne već godinama.

Ovako na temu rekonstrukcije muzeja razmišlja Branislava Anđelković, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji je 2008. godine započeo adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade na Ušću.

U ovom trenutku završena je prva faza radova na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji, koja je obuhvatala sređivanje krova, podrumskih prostorija gde se nalazedepoi iradionice, i dogradnja koja je obuhvatala izmeštanje trafo-stanice iz podruma muzeja i njeno postavljanje u novi objekat. Sada se čekaju sredstva za drugu i treću fazu rekonstrukcije. Druga faza podrazumeva kompletno uređenje unutrašnjosti i zamenu instalacija, a u trećoj se očekuje sređivanje spoljnog dela muzeja (fasade i bravarije).

O tome šta aktuelna situacija u vezi sa zatvorenim muzejima zapravo govori o društvu i njegovim predstavnicima, Branislava Anđelković kaže:

„Ako su do 19. veka muzeji reprezentovali aristokratiju pa industrijalce, tokom 20.države i nacije, u 21. veku muzeji reprezentuju mesta komunikacije i obrazovanja i naravno očuvanja. Ovo prazno mesto u umetničkom životu Srbije danas govori o jednom društvu kome se neda da razmišlja o svojoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Jasno je da društvo ’ne razmišlja’već to čine oni kojima je ta delatnost poverena.Ti veoma zauzeti ljudi ne samo da nemaju vremena ni želje da razmišljaju o umetnosti već kao da nisu sigurni da bi bilo dobro da iko o tome razmišlja. Zna se da je lov u mutnom uvek veoma profitabilan.Ljudi su se uvek plašili savremene umetnosti a posebno ako je nisu platili, naručili ili kupili. To je naša situacija. Naša politička elita ne plaća, ne naručuje i ne kupuje umetnost,dakle umetnost i ne postoji a ako slučajno i postoji mora biti da nam taj „proizvod” i nije potreban”, kaže Branislava Anđelković. Direktorka Muzeja savremene umetnosti naglašava da smo imali ministre kulture koji su reč tržište koristili češće nego ministri ekonomije.

(/slika2)„Guranje kulture na tržište je fenomen. Kada se kaže kultura zapravo se misli na zabavu i razbibrigu. Radi se o namernoj i licemernoj zameni teza jer, postoji i kulturna industrija i industrija zabave ali ne postoji industrija umetnosti. Kada bi postojala,ne bi bilo umetnika ni kritičke svesti koja je sama suština umetničkog delovanja”.

Branislava Anđelković ističe da ne bi trebalo poistovećivati situaciju MSU sa Narodnim muzejem, s obzirom na različit pristup rekonstrukciji.U periodu 2002-2005, projektanti Muzeja Ivan Antić i Ivanka Raspopović predvodili sutim projektanata iz britanske agencije BDSP koja se bavi projektovanjem mašinskih, energetskih i elektroinstalacija. Proslava 40godina rada Muzeja na Ušću bila je i prilika da se javnost upozna sa završenim projektima i početak napora na pronalaženju sredstava i priprema za raspisivanje tendera.

„Krajem 2006. deo sredstava biva odobren iz NIP-a i Muzej najavljuje završnu izložbu za 2007„U raskoraku – savremena britanska umetnost” kojom potvrđujemo status najvažnijeg muzeja savremene umetnosti u regionu. Radovi na Ušću počeli suu julu 2007.Tada smo verovali da je rok za završetak svih radova,uključujući i spoljno uređenje muzeja zajedno s parkom skulpture, kraj 2010. Za sve ostalo pitajte Vladu Srbije”, zaključuje Branislava Anđelković.

Pre mesec dana Ministarstvo kulture je za naš list saopštilo da će zbirke Narodnog muzeja biti preseljene do kraja aprila. Za sada je još sve gde je i bilo

Za dva dana, tačnije 10. maja, Narodni muzej u Beogradu obeležiće 167. godinu postojanja tradicionalnom dodelom priznanja zaslužnimpojedincima i institucijama kao i izložbom „Italija i restauracija veličanstvenog kratera – Kneževsko blago Narodnog muzeja”.

I ove godine sve će se dešavati u zgradi na Trgu Republike koja i iznutra i spolja uglavnom izgleda isto kao i 2003. godine kada je sa punim entuzijazmom najavljena rekonstrukcija zdanja na centralnom beogradskom trgu.

U subotu 14. maja zakazana je i 8. Noć muzeja koja će privući stotine građana, ali i pružiti zamagljenu sliku o tome koliko publika zaista tokom godine posećuje muzeje.

Krajem novembra prošle godine na konkursu za rekonstrukciju Narodnog muzeja izabran je projekat arhitekte Vladimira Lojanice. Na čelu Ministarstva kulture tada je bio Nebojša Bradić. Tada je rečeno da „ako sve bude teklo po planu, muzej će u novom ruhu osvanuti do kraja 2013. godine”.

(/slika3)Pet meseci nakon što je izabran projekat Lojanice, tačnije 1. aprila ove godine, u Ministarstvu kulture, u kome je u međuvremenu došlo do kadrovskih promena, pa je umesto Bradića ministar postao Predrag Marković, dobili smo informaciju da bi do kraja aprila trebalo da bude rešeno pitanje iseljenja preostalih zbirki iz Narodnog muzeja kao i pripreme za izvođenje radova na objektu, a do kraja juna 2011. godine trebalo bi da bude završen glavni projekat rekonstrukcije nacionalnog zdanja na beogradskom Trgu Republike. U Ministarstvu kulture tada nam je rečeno da je procedura za potpisivanje ugovora za izradu idejnog i glavnog projekta u toku.

U međuvremenu je javnost informisana da bi deo novca od prodaje Telekoma mogao da bude iskorišćen za rekonstrukciju Narodnog muzeja, ali da će se pronaći i drugi načini finansiranja. Kao što je poznato, za sada se odustalo od prodaje Telekoma.

– Projekat je odobren i imali smo obećanje da će ugovor o izradi idejnog i glavnog projekta biti potpisan. Kad se dobiju sve dozvole i saglasnosti onda mogu da počnu radovi. Postoje određene faze koje mogu da se urade u ovoj godini bez obzira što je dinamika predviđala da se sve završi u prvom tromesečju. Potpisivanje ugovora podrazumeva i određena sredstva za isplatu realizovanog posla.

Za ovu godinu imamo različite faze koje mogu biti izvedene. Bilo je predviđeno 110 miliona dinara za deo projektne fotodokumentacije, za istražne i pripremne radove i početak radova na fasadi.

Još postoje šanse da se deo tih radova pripremi i uradi, ali naša planirana dinamika se odlaže, kaže Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.

Predstavnici srpske dijaspore takođe su nudili pomoć sa svoje strane, ali oni su navikli na drugačiji sistem.

„Na primer, naša dijaspora u Americi ima poreske olakšice ukoliko se sve uplaćuje u jedan određeni fond koji je formiran na području Amerike. Dakle, neće dobiti olakšice ako taj novac uplaćuju ovde. Ali, oni za svoj novac traže vrlo precizne uslove.

Nacionalni muzej mora da se radi državnim sredstvima, a ne parama koje daje dijaspora. To je tek šlag na torti”, zaključuje Tatjana Cvjetićanin.

Marija Đorđević

-----------------------------------------------------------

Bez odgovora Ministarstva kulture

Na naše pitanje kada će biti potpisan ugovor o izradi idejnog i glavnog projekta, u Ministarstvu kulture smo dobili odgovor da se za sada još ne zna.

M. Đ.

-----------------------------------------------------------

Stambeno pitanje Muzeja grada

Muzej grada Beograda dobio je vojnu zgradu u Resavskoj ulici, ali za sada je u tom prostoru održan samo prošlogodišnji Oktobarski salon i sada aktuelne izložbe Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Praktično, i Muzej grada ima rešeno stambeno pitanje samo na papiru.

„Mi smo dobili zgradu, stvari stoje jer, pre svega, trebalo bi da se raspiše konkurs za adaptaciju. Nisu rešeni ni imovinsko-pravni odnosi jer je u jednom delu zgrade još vojna štamparija. Reč je o izuzetno velikom prostoru od oko 11.000 metara kvadratnih i zgrada je u lošem stanju. Nema nijedan čitav oluk, tako da je reč o veoma kompleksnom projektu adaptacije”, kaže Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.

M. Đ.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. U mračnim depoima imamo pravo bogatstvo. Zato je u Srbiji svaki dan noć muzeja.

. Neki muzejski primerci su nam izloženi non-stop. Na televiziji i u novinama.

. Jedino što još održavamo je đubrište istorije.

. Ova nova vladina postavka i nije baš reprezentativna.

. Da li će bar uže rukovodstvo PUPS-a da se bori za bolje muzejske prostore?

. Neki traže da se Muzej revolucije preimenuje u Kuću strave.

. Naša piramida ima hortikulturno ime.

. Na Balkanu su posao arheolozima preoteli patolozi.

. Jat bi mogao da se uklopi u Muzej vazduhoplovstva.

. Imamo dosta voska, ali nam nedostaju figure.

 Dragutin Minić