Zaplet zbog Bin Ladenovih udovica

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Tri udovice Osame bin Ladena, o kojima trenutno brine vojna obaveštajna služba Pakistana, povod su za delikatno balansiranje Amerike sa izuzetno važnim saveznikom, sa kojim je sve teže, a bez koga se iz mnogo razloga ne može.

CIA bi želela da tri žene, koje su do pre nedelju dana bile supruge vođe Al Kaide i sa njim živele u kući u kojoj je otkriven i ubijen, sasluša, u uverenju da bi njihova svedočenja mogla da otkriju ko je iz pakistanskih vlasti eventualno održavao vezu sa najtraženijim teroristom. Njeni pakistanski partneri, koji se još oporavljaju od poniženja zbog toga što je prepad obavljen mimo njihovog znanja i odobrenja, nisu voljni da tome izađu u susret.

Ulog je veliki, na obe strane, pri čemu nijedna nije za prekid odnosa, ali nije sigurna ni koliko konopac može da se zateže pre nego što pukne.

I predsednik Barak Obama i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Tomas Danilon u odvojenim intervjuima ovdašnjim TV mrežama u nedelju uveče, sasvim direktno su pakistanski vrh optužili da je znao da se Bin Laden skrivao u garnizonskoj varoši na sat vožnje od glavnog grada, Islamabada. Ali obojica su takođe tu tešku optužbu zasladili naglašavanjem kako SAD i dalje Pakistan smatraju bitnim partnerom u borbi protiv terorizma.

U isto vreme, na adresu Islamabada poslati su i nagoveštaji kako bi CIA u materijalu koji je pokupljen iz Bin Ladenove kuće mogla i sama da otkrije s kim je sve bio povezan. Taj materijal, opisan kao dosad „najveće obaveštajno blago iz jednog izvora”, sastoji se od dokumenata i digitalnih zapisa iz kompjutera korišćenih u kući u Abotabadu.

Nevoljnost Pakistanaca da sa svojim glavnim donatorom (za ovu godinu Obama je od Kongresa tražio da odobri tri milijarde vojne i ekonomske pomoći), „Njujork tajms” poredi sa slučajem Abdula Kadira Kana, šefa pakistanskog nuklearnog programa, kada je odbijen zahtev CIA da ga sasluša posle otkrića da je vodio pravi „atomski bazar”, prodajući tehnologiju Iranu, Libiji i Severnoj Koreji.

Zbog svega ovoga, u oštriji fokus nego dosad dospeva „dvostruka igra” Pakistana: da je istovremeno i američki partner u borbi protiv terorizma i pokrovitelj talibana, sa kojima SAD ratuju u susednom Avganistanu.

Kako će ova situacija biti prevaziđena, zasad se ne vidi. Suštinu problema možda najbolje pokazuju reči Tomasa Danilona: „Mi imamo teškoće sa Pakistanom, ali takođe sa njim moramo blisko da radimo u našim antiterorističkim naporima… Više terorista je uhvaćeno ili ubijeno u Pakistanu nego bilo gde drugde u svetu.”

Pakistanska strana je u međuvremenu pokazala da i ona ima adute: posle sastanka šefa stanice CIA u Islamabadu sa prvim čovekom pakistanske službe, najpre jedna privatna TV stanica, a potom i desno orijentisani dnevnik „Nejšen”, otkrili su ime prvog američkog špijuna u zemlji, što po dosadašnjoj praksi podrazumeva njegovo automatsko povlačenje i slanje drugog čoveka. Do ove provale identiteta svakako nije moglo da dođe bez učešća nekog sa pakistanske strane.

Povrh toga, Vašingtonu je zaprećeno i prekidom obaveštajne saradnje ako se ponovi kršenje suvereniteta nekom novom akcijom sličnom onoj od pre osam dana.

Naravno, Amerika mora da hoda po žici i zbog nečega što je stalno prisutno u svim strateškim kalkulacijama za ovaj deo sveta: činjenicom da je Pakistan jedina muslimanska zemlja koja ima popriličan nuklearni arsenal, čija je zaštita koliko briga Islamabada, toliko i Vašingtona.

Predstoji dakle veoma oprezno usaglašavanje željenog i mogućeg – na obe strane.