RINFLAJŠ S RENOM

Prvo je pre nekih mesec i po dana Havijer Solana imao ne baš diplomatsku sugestiju da bi Evropa volela da vidi drugi komandni lanac u čijoj bi nadležnosti bilo hvatanje haških optuženika, s naglaskom na generala Ratka Mladića. To u prevodu glasi da bi nova vlada po briselskom ukusu bila ona u kojoj Dragan Jočić ne bi bio to što jeste, a Rade Bulatović ne bi vodio agenciju za bezbednost.

Vojislav Koštunica, samoproglasivši se u tom trenutku za tehničkog premijera, tada je rodoljubivo odgovorio da se srpska vlada sastavlja u Beogradu.

To vidimo i sami i već nam je izašlo na nos. Nikako da je sastave.

Ali, reći će neko, ta Evropa kao da "sedi na ušima". Koliko u sredu, Oli Ren, komesar za priključivanje Evropskoj uniji, govoreći u Evropskom parlamentu, rekao je, po agencijskim vestima, da EU smatra da ustrojstvo nove srpske vlade mora ustanoviti jasan lanac izdavanja naređenja koji vodi efikasnoj koordinaciji aktivnosti u saradnji s Haškim tribunalom, a takođe mora obuhvatiti ozbiljne akcije na terenu u cilju hapšenja optuženika.

To je ovde, u Beogradu, gde se sastavlja srpska vlada, pročitano na isti način kao i Solanina izjava, ali reakcija koje bi podstakle ponosito pravo na vođenje sopstvene unutrašnje i kadrovske politike, u trenutku nastanka ovog teksta, još nema.

Verovatno i zato što je u roku od tih mesec i po dana hvatanje Mladića postalo jedan od pet nespornih principa od kojih se kuva vladina supa, ukoliko je ozbiljno kuvaju.

Kadrovska rešenja u tom smislu mogla bi biti nevažna, jer nije isključeno da bi baš Dragan Jočić i Rade Bulatović, rukovođeni tim vladinim principom, pokazali isti entuzijazam kao i pre uvođenja tog principa, samo sada u suprotnom smeru, odnosno ka hvatanju Mladića i njegovom privođenju međunarodnoj pravdi.

Politika uvek zavisi od širih društvenih okolnosti i ne bi bilo prvi put da isti ljudi pokazuju različita lica u skladu s promenama okolnosti. Priključenje Evropskoj uniji, i u onom niskom, početnom stepenu koji pripada Srbiji u ovom trenutku, postaje prioritet i zbog okolnosti da će Kosovo, bez obzira na datum utvrđivanja konačnog statusa, biti, može se i tako reći, prepušteno staranju Evropske unije, pa bi za Srbiju, i preostali srpski živalj na Kosovu, bilo izuzetno važno da Srbija bude unutar Evrope, a ne izvan zidina tog kontinentalnog utvrđenja.

Hoću reći da političke i društvene okolnosti i potrebe nalažu da se Renove reči ovaj put ne shvate kao diktat, već kao dobronameran savet o pravcu u kojem srpska politika mora da se kreće, a da se busanje u grudi patriotske koristi više za po kući a manje na javnoj sceni.

Potvrđuje se ona stara maksima da je međunarodna politika nešto nalik na klimu, odnosno da čovek ne može da bira kakvo će vreme biti, već jedino može da mu se prilagodi, obuče kad je hladno i raskomoti kada je toplo.

Vidimo, dakle, da niko nije sklon da Renove reči, izgovorene u Evropskom parlamentu, okarakteriše kao "mešanje u naše unutrašnje stvari", tim pre što nam je ambicija, barem javno proklamovana i pri mukotrpnom sastavljanju ove nove vlade, da postanemo deo unutrašnje evropske politike, što nužno vodi i odricanju od dela suvereniteta shvaćenog u tradicionalnom smislu.

Glavni urednik nedeljnika