Vampiri među nama

Strah od onostranog, mističnog ili magijskog, svedoci smo, i dalje postoji, iako živimo u (kompjuterskom) 21. veku, i njime se s većim ili manjim uspehom vešto manipuliše.

Policijska uprava u Šapcu javno se oglasila i demantovala navodne napade ljudoždera kod železničkog mosta, na autobuskoj stanici, u velikom parku, prigradskom naselju Majur, mačvanskim selima Uzveće, Badovinci, Crna Bara... Oštro je reagovala i lokalna televizija, koja je odbacila glasine da su u njenim informativnim emisijama objavljivana upozorenja da se građani klone mračnih mesta i da se drže u grupama.

Direktor Zdravstvenog centra primarijus dr Slobodan Mirković je izjavio da u bolnici u poslednjih desetak dana nije registrovan nijedan ugriz. Čak ni životinjski.

Zalud. O "napadima" čudovišta priča se na svakom mestu. Negde u šali, negde u zbilji.

Sujeverje je staro koliko i čovek. Od praistorijskog "razigranog čarobnjaka" u pećini Troa Frer na jugu Francuske s likom sove, jelenskim papcima, životinjskom kožom i repom, stiglo se do vampira i kanibala koji se ovih dana bešumno kreću šabačkim ulicama i gvozdenim čeljustima otkidaju delove tela odocnelim šetačima, samo su se menjali likovi spodoba.

Preksinoć me je telefonom pozvala i rođena sestra da se "na dobro obaveštenom mestu" raspita šta se zaista događa. Ona je diplomirani tehnolog, odavno ne veruje u priče o vampirima, ali je kćerka (učenica sedmog razreda) došla iz škole prestravljena. I pošto je pao mrak, ne sme da ostane sama kod kuće, a sestra mora da se vrati na posao...

Sinoć, posle 16 časova, pred Osnovnom školom "Janko Veselinović" u centru grada, okupilo se bar pedeset roditelja, koji su čekali decu iz nižih razreda. S njima su bili i psiholog i pedagog. Pojedini roditelji podlegli su "psihozi" i ne veruju u saopštenja zvaničnih organa.

"Muž mi radi u transfuziji, i sve je to tačno", tvrdi jedna vidno uznemirena majka.

Storija o šabačkim kanibalima "zakotrljala" se posle jednog bizarnog događaja u susednoj Sremskoj Mitrovici. Širila se od usta do usta, a zatim su je "dograbili" pojedini tabloidi i pretvorili u lavinu. "Grad užasa", jedan je od naslova sa prve strane, koji atmosferu straha dočarava fotografijom horor-lika i podnaslovom "nakon serije napada članova kanibalističke sekte na građane, Šabac potpuno opusteo".

U ovom gradu nikada nije bilo teško prodati rog za sveću, pa tako ni priče o vampirima, duhovima, crnoj i beloj magiji... Istorijska je činjenica da se pod zidinama Šapca borio rumunski velmoža Vlad Cepeš, kasnije ovekovečen kao grof Drakula, ali je ostala enigma ko je sredinom sedamdesetih noćima puštao krike iz takozvanog Starog grada.

Ovde su nastajale i "slavu" sticale "krunisane balkanske proročice", a trenutno ordinira bar deset gatara i vidovnjaka svih specijalnosti. Prošle zime jedan od poznatijih šabačkih "vračeva" svog pacijenta je stavio u bure sa hladnom vodom, navodno da se očisti od crne magije. Potom je otišao u kafanu na piće, a kada ga se setio –nesrećnik je bio modar od hladnoće.

Prema "onostranim stvarima" vlast nema jasno definisan stav, pa građanima ostavlja na volju da veruju ili ne veruju. Tako je i zvanično reagovanje na priče o seriji kanibalističkih napada stiglo tek posle sedam dana, kada su prerasle u masovnu histeriju.