Proročke reči Milovana Đilasa

Milovan Đilas (1911–1995) izložio je maja 1991. u „Politici” svoje viđenje događaja i zbivanja u Jugoslaviji. Neposredan povod bio je oružani sukob u Borovom Selu. Na moju molbu,Đilas je napisao tri teksta, koji su objavljeni u „Politici” 19, 20. i 21. maja 1991.

U prvom, o ratu, Đilas je kazao da su rat „započeli sumanuti”, ali će ga nastaviti „mudra vođstva” naših republika, pa će ratovi postati „naši ratovi i naše tragedije”.Žrtve i pustošenja biće nesagledivi, a „borba za samostalnost” pretvoriće se u vrlo dugu zavisnost od inostranih sila.

Bosna tada još nije bila u ratu. U tekstu „Bosanski lonac”, Đilas je predvideo da će rat – ukoliko se dogodi u Bosni – biti neuporedivo strašniji i sumanutiji. To će biti istrebljenje! – rekao je proročanski Đilas.

On je predvideo da ti ratovi neće ništa moći da reše nego će se „čvorovi” još više zamrsiti i nesporazumi u nedogled produbiti. „Rat vode bezumnici, i on se može sprečiti samo ako razumu i organizovanoj zakonskoj sili pođe za rukom da ludake i ludilo uklone”, upozorio je tada Đilas.

Najzad, u trećem tekstu, Đilas je pisao o sudbini JNA i snagama NATO-a.

Pošto je konstatovao da se JNA „samoizolovala”, jer je jasno pokazala da „za neke republike ima veće a za neke manje razumevanje”, tolerišući pri tom i ilegalno naoružane grupe i paravojne formacije, Đilas je objasnio da će ona ubrzo prestati da bude „jugoslovenska” i da će kapitulirati.

Što se tiče intervencije snaga NATO-a, on je predvideo da će, zavisno od širenja rata, zapadnoevropske države, posle priznanja Slovenije, postupiti na isti način sa Hrvatskom. Ako se dogode masakri u Bosni, onda će se stvoriti „jasna slika o Srbiji” , na osnovu koje će se doneti odluka o njenoj potpunoj izolaciji. Ali dođe li do ustanka na Kosovu, onda će intervencija snaga NATO-a „u naš rat biti ne samo moguća nego i sasvim izgledna”. Kapitulacija JNA predstavljala je, po Đilasovom mišljenju, indirektan poziv za intervenciju snaga NATO-a.

Kasnije sam intervjuisao Đilasa. U tom opširnom intervjuu, koji je objavljen kao dodatak u mojoj knjizi „Raspad Jugoslavije” (knjiga se pojavila 1992. godine u Berlinu na nemačkom jeziku) – Đilas je pripisao najveću krivicu Slobodanu Miloševiću, „autokrati”, i Franji Tuđmanu, „autoritarnom nacionalisti“.

Uprkos svemu što su ljudi i narodi bivše Jugoslavije doživeli, Đilas je, ipak, izrazio nadu u pomirenje i saradnju, pre svega između Srba, Hrvata i Muslimana, jer su oni imali najdužu zajedničku istoriju. Mir, bezuslovni mir, i razvoj demokratije, ocenio je on, preduslovi su za obnovu te saradnje, koja će jačati i biti plodnija u onoj meri u kojoj se države tih naroda budu približavale Evropi.

One koji su ratove izazvali pratiće dugotrajno prokletstvo. One koji su sledili provokatore i zločince pritiskaće stid i do kraja života će ih moriti savest, poručio je 1991. Milovan Đilas