Kazna za kratko pamćenje

TEMA DANA
Skandalozno cenkanje oko datuma izbora i ogoljeno, skoro uvredljivo političko kalkulisanje i ucenjivanje koje je kulminiralo pred sednicu parlamenta na kojoj je usvojen Ustavni zakon, pokazalo je još jednom da političari sigurno računaju samo na kratko pamćenje birača, ocenjuju analitičari i istraživači javnog mnenja.
Dogovor da se parlamentarni izbori održe 21. januara postignut je posle mučnih pregovora u kojima se nije krilo da su interesi stranaka iznad svega drugog u državi. Međutim, čak ni ova poslednja demonstracija neskrivenog vlastoljublja, zbog kakve su mnogi makar jednom pomislili da nikada više neće izaći na glasanje, tvrde istraživači, najverovatnije neće biti kažnjena na sledećim izborima. Birači, naime, pokazuje dosadašnje iskustvo, pamte samo krajnje rezultate, pa se može očekivati da do 21. januara tokom žestoke kampanje, kakva se očekuje, zaborave sve viđeno poslednjih dana, a što je glavni uzrok biračke apstinencije. A za to što lako zaboravljaju, treba reći, građani nemaju nikakvog opravdanja.

Oni koji bi najviše mogli da osete na svojoj koži bes birača zbog ovakve političke trgovine jesu upravo oni koji su iz cele priče izašli, po opštoj oceni, kao najveći gubitnici – Demokratska stranka. Njihovi birači su se, potvrđuje i Svetlana Logar, analitičar agencije za istraživanje javnog mnenja "Stratedžik marketing", do sada pokazali kao najosetljiviji na ovakve situacije.

– To je sloj stanovništva koji uglavnom ima više obrazovanje i koji se odlikuje analitičkim mišljenjem. Na njih ovakve situacije deluju najviše i obično rezultiraju razočaranjem – naglašava Logar.

A analiza potonjih događaja pokazuje da su kompromisi koje je stranka predsednika države Borisa Tadića napravila tokom donošenja ustava i pregovora o datumu izbora ostali bez rezultata. Niti su izdejstvovali da se izbori održe ove godine, niti da se parlament i predsednik biraju istoga dana, kako su tražili. Činjenica da ni jedan od zahteva kojima su demokrate pravdale svoje učešće u referendumskoj kampanji i saradnju sa strankama u vlasti nije prihvaćen, stavila ih je na lošiju startnu poziciju u predizbornoj trci. Uloga gubitnika, ocenjuje se, demokratama bi mogla da odnese deo birača koji bi razočarani jalovom trgovinom sa strankama u vlasti mogli da se priklone radikalnijoj viziji demokratije, koju predstavljaju LDP i Čedomir Jovanović.

Ali, može se desiti i da biračko telo iznenadi i, kako tvrdi analitičar Zoran Stojiljković, nagradi to što je DS u ovim pregovorima najviše ponudio i zato i najviše izgubio u kompromisima koje su pravili.

– Građani imaju običaj da kažnjavaju one koji su najtvrđi i najuporniji u svojim zahtevima, pa baš zato ponašanje DS-a može imati i pozitivne posledice. Ali, mnogo je verovatnije da će se sve ovo, kada krenu nove svađe u kampanji, zaboraviti. A dok god građani brzo zaboravljaju, još brže će im se dešavati isto – upozorava Stojiljković.

Termin izbora, doduše, ističe i Stojiljković, teško može biti od suštinske važnosti za građane. To je važno samo za partijska jezgra, smatra naš sagovornik. Stranački zahtevi, koji su išli i do ivice apsurda, rezultat su uskostranačke računice i procene kako će na rejting stranaka uticati predstojeća zbivanja na domaćoj i međunarodnoj političkoj sceni.

– Njihovi zahtevi proizvod su stranačkih procena kako će na rejting uticati budući status Kosova, ili nečiji stranački kongres, ili to što je neko podneo ostavke, a to nije imalo nikakvog efekta, ili to što neko nema kandidata za predsednika, a nekome je glavni adut u izborima predsednički kandidat. Samo to stoji iza zahteva stranaka i različitih datuma – objašnjava Stojiljković.

Uspeh sa kojim su stranke uskopartijski interes predstavile i formulisale tako da liči na opšti različit je.

Socijalisti su, vrlo oštro i isključivo, svoju podršku Ustavnom zakonu uslovili time da se izbori održe makar jedan posle Nove godine (zbog stranačkog kongresa zakazanog za 3. decembar i vremena potrebnog da se posle toga konsoliduju). G17 plus, pritisnut ostavkama ministara u vladi i činjenicom da duže vreme neće imati pažnju javnosti kakvu su imali zbog svojih aktivnosti u vlasti, tražili da se izbori održe ove godine, najbolje 24. decembra, pre katoličkog Božića, i da se minimalan rok od raspisivanja do održavanja izbora smanji na 30 dana. Radikalima, opet, odgovaraju što kasniji izbori, jer bi u tom slučaju kosovski problem mogli da koriste u kampanji. DSS-u, iz istog razloga (Kosovo) i zbog pritiska međunarodne zajednice, ne odgovara preveliko odlaganje. Stranci premijera, međutim, ne odgovara ni da se izbori održe pre Nove godine (jer u januaru mogu da kažu da je vlada izdržala ceo mandat i da su izbori u izbornoj godini). DSS-u ponajviše ne odgovara da se parlamentarni izbori održe zajedno sa predsedničkim zato što nisu sigurni da bi posle izbora mogli da zadrže premijersko mesto, pa im odvojeni izbori ostavljaju otvorenom mogućnost da se predsednik DSS-a, u slučaju neuspeha na parlamentarnim izborima, kandiduje za predsednika države. Među svim ovim računicama, ona koju je imao DS (da bi im Boris Tadić, kao predsednički kandidat u slučaju istovremenih izbora, bitno uticao na rejting u trci za parlament) rezultirala je zahtevom koji su, slažu se analitičari, građani najlakše mogli da prepoznaju i kao svoj interes (ako ni zbog čega drugog, onda zato što su istovremeni predsednički i parlamentarni izbori jevtinija varijanta). Ima izvesne ironije u činjenici da je u pregovorima procenjeno da su zahtevi drugih stranaka važniji od takvih zahteva DS-a.

Međutim, kompromis koji je DS napravio, ipak pristajući da Boris Tadić raspiše izbore za 21. januar i dajući podršku Ustavnom zakonu, tvrdi analitičar Đorđe Vukadinović, nije gubitnički. Forsiranje gubitničkog imidža je, smatra on, samo dobar način da se DS distancira od stranaka sa kojima je, na nezadovoljstvo svojih birača, do juče učestvovao u donošenju Ustava i referendumskoj kampanji i da se distancira od njih.

– I DS je nešto dobio u celoj priči. Dobili su dugo tražene izbore, doduše dvadesetak dana kasnije nego što su želeli, a pri tom su uspeli da zadrže relativno dobar odnos sa DSS-om i tako otvore vrata postizbornim koalicijama i saradnji koja može da vodi do vlasti – smatra Vukadinović.

Iz predizbornog cenkanja, naglašava Vukadinović, niko nije izašao kao veliki gubitnik, ali ni dobitnik.

– Svako je pokušao da izvuče maksimum. Način na koji su to radili takav je da može da dovede i do povećanja apstinencije birača usled razočaranosti. Mislim, ipak, da političari računaju na to da će birači još mnogo pre izbora zaboraviti na sve ovo. A za to je najodgovornije biračko telo koje, činjenica je, lako zaboravlja – kaže Vukadinović.

Optužbe "demokratskog bloka" da su izbori raspisani po volji "crveno-crne koalicije", SPS-a i SRS-a, mogu biti pokazatelj u kom pravcu će ići i predizborna kampanja i šta će biti neki od glavnih argumenata partija koje su sebe smestile u postpetooktobarski blok. Činjenica je da su socijalisti, a pre svega radikali, uspeli da pomere izbore za sledeću godinu i tako još jednom demonstriraju koliki je njihov trenutni politički uticaj. A činjenica je i da uslove postavljaju oni kojima se to može i da se ustupci čine onima kojima se moraju činiti. Ovoga puta SRS i SPS su bili u situaciji da nešto traže i da to i dobiju. Zato što drže više od trećine parlamenta i biračkog tela.

A za takvu realnost oni koji bi trebalo da pripadaju prošlosti, kako to tvrde stranke postpetooktobarskog "demokratskog bloka", mogu da zahvale samo onima koji su od obećane budućnosti napravili ovakvu sadašnjost. Ali i građanima koji su tako brzo zaboravili razliku između to troje.