Jednim glasom, na 23 jezika

Na proslavi pola veka od osnivanja, svih 27 šefova država ili vlada zemalja članica Evropske unije imaju pravo na potpuno isti komad rođendanske torte:  osnivači poput Francuske i Nemačke, nemaju nikakvu prednost u odnosu na tek prispele, Rumuniju i Bugarsku. EU je zajednica ravnopravnih, u svakom pogledu, od političkog do – jezičkog.
EU politički govori jednim glasom, ali sa 23 zvanična i ravnopravna jezika, EU je i istinska vavilonska kula, kojoj je, da bi se svi međusobno razumeli i držali se sopstvenih proklamacije, potrebno oko dve i po hiljade prevodilaca.

Još pre dva poslednja proširenja, 2004. i 2007, u Briselu i Strazburu, sedištima Evropske komisije i Evropskog parlamenta, obavljane su najveće prevodilačke operacija na svetu, veće od onih u Ujedinjenim nacijama, gde status zvaničnih ima samo šest jezika.

Samo korpus pravne regulative EU, njen acquis communautaire, ima 300 tomova od po 300 strana, koje svaka nova članica preuzima na dan prijema. A kako će se pridržavati evropskih zakona ako ih sopstveni građani ne razumeju. Sve se, dakle, mora prevesti.

Generalni direktorat za prevođenje (DGT) jeste posebna služba EU koja ima delikatan i nimalo lak zadatak da u evropskoj vavilonskoj kuli spreči nesporazume. Prošle godine, u  DGT je prevedeno 1,514.518 stranica teksta, na razne jezike, što je 36 odsto više nego 1996. Povrh toga, obavljen je ogroman posao simultanog prevođenja tokom zasedanja, pregovora i samita.

Račun za ovu politiku multijezičnosti za prošlu godinu je, prema veb sajtu EU (na engleskom), iznosio 1,123 milijarde evra, što je jedan odsto godišnjeg budžeta, ili, kako je tamo izračunato, 2,28 evra po svakom ujedinjenom Evropljaninu.

Posao je zaista veliki, i zato je često neophodno da se u primeni principa jezičke ravnopravnosti naprave i neke prečice. Nezvanično, engleski je jezik na kojem se prvobitno priprema oko 60 odsto svih dokumenata, ali je ova dominacija engleskog zvanično neprihvatljiva. Praksa je međutim kao radne jezike za pripremu dokumenata, ali to opet nezvanično, pored engleskog nametnula i francuski i nemački.

I Francuzi i Nemci se bore da svojim jezicima daju veći značaj u svakodnevnom funkcionisanju Unije, pri čemu Francuzi to rade glasnije, a Nemci diskretnije. Jedan veteran Francuske akademije nauka tako već godinama vodi kampanju da se francuski ozvaniči kao pravni jezik EU, što bi značilo da bi francuska verzija pravnih dokumenata bila konačna u tumačenju značenjskih i prevodilačkih nedoumica. "Italijanski je jezik pesma, nemački jezik filozofije, engleski je dobar za poeziju, ali je francuski najbolji za preciznost", smatra Moris Drijon, svojevremeno pripadnik francuskog Pokreta otpora, koji se u svojoj 89. godini nada da će dobiti još jednu bitku.

Takve aspiracije sigurno nemaju Maltežani, čiji je jezik, kojim govori samo 370.000 ljudi, takođe na zvaničnoj evropskoj listi. Zahvaljujući ulasku Kipra, takav status dobio je i Turski. Pošto je u Luksemburgu od 2004, pored nemačkog i francuskog, zvanični postao i luksemburški jezik, i on je morao da bude uključen u korpus oficijelnih jezika EU – i da za to budu angažovani visokokvalifikovani prevodioci. Irska, koja je članica od 1993, tek 2005. je zatražila da se i irski uvrsti u zvanične jezike Unije. A pošto su baskijski, katalonski i galicijski zvanični unutar Španije, postali su legitimni i u EU.

Mnogo toga se, razume se, prevodi samo da bi se poštovala forma, ali forma je u ovom slučaju i suština. EU je, da bi dodatno promovisala multijezičnost, za tu oblast imenovala posebnog komesara, Rumuna Viktora Orbana, koji se, između ostalog, zalaže i za to da se filmovi na teritoriji EU više ne sinhronizuju, nego titluju, kako bi različiti jezici "ulazili u uvo".

Statistike inače kažu da je 56 odsto građana EU sposobno da se sporazumeva i na nekom drugom jeziku, pored maternjeg. Najpopularniji je, naravno, engleski, kojim se služi 38 odsto Evropljana (ne računajući tu žitelje Velike Britanije). Zanimljiv slučaj su i Rumuni, gde svaki četvrti građanin izjavljuje da dobro vlada francuskim.