Mi i Englezi
U ozbiljnom svetu razračunavanje s huliganima počinje tako što ih prvo strpaju u zatvor i oduzmu im pasoše. Da li je tako nešto ostvarljivo kod nas…
Iz Nacionalnog fudbalsko-informacionog centra najavljuju da će MUP predložiti promenu Krivičnog zakona i da će se najekstremnijim navijačima oduzimati putne isprave. Taj centar je po ugledu na Engleze, koji su to uradili pre dve decenije, formirao bazu podataka u kojoj je već nekoliko stotina imena. Ivan Bogdanov, kolovođa nereda u Đenovi, prvi je upisan.
Kada je 15. aprila 1989. godine na stadionu „Hilzboro” u Šefildu poginulo 96, a povređeno 766 navijača Liverpula, svima u Engleskoj je postalo jasno da je kap prelila čašu i da huliganima mora da se stane na put. Samo četiri godine ranije, u maju 1985, na utakmici finala Kupa šampiona između Liverpula i Juventusa, na stadionu „Hejsel” u Briselu poginulo je 39 navijača Juventusa, a 400 njih je povređeno. Odmah zatim oštro je reagovala Evropska fudbalska unija (UEFA) i engleske klubove kaznila petogodišnjom zabranom učestvovanja u međunarodnim takmičenjima.
Huliganstvo se najpre pojavilo u Velikoj Britaniji, kolevci fudbala. Tamo je i otpočela konkretna borba protiv rak rane tog sporta. Da bi se huliganima stalo na put, bila je potrebna dugoročna strategija i brzo delovanje, a veoma važnu ulogu imala je policija. Danas je u Engleskoj milina igrati, svi stadioni su bez ograda, jer zakon je najveća brana huliganima.
Kada sam pre nekoliko godina u Mildzbrou izveštavao s utakmice Partizana, video sam i onu žutu liniju koja razgraničava prostor dokle se navijač može kretati. I jedan centimetar iza te linije značio bi prekršaj, praktično odlazak iza rešetaka. Odmah sam pomislio da tako nešto može da se primeni i kod nas. Doduše, naša država je krenula u obračun s huliganima, ali sve je ovde još uvek u povoju. Govorilo se da će Fudbalski klub Partizan morati da skine visoku ogradu, u mečevima Lige šampiona ali to se nije dogodilo.
Sociolog Slobodan Panović smatra da smo mi sami nametnuli jedan model ponašanja kod mladih u kome dominira agresija. Taj model su na nesreću mnogi prihvatili. Agresivnost nije obeležje jednog prostora, ona je univerzalna pojava planetarnih razmera. A ko su huligani? To je pre svega omladina koja odrasta u porodicama bez dovoljno jakih autoriteta. Mi danas zapravo beležimo krizu porodičnog autoriteta. Danas mladi ljudi, navijači, dolaze na stadione sa željom za senzacijom, uzbuđenjem, sa željom da oponašaju odrasle. Ako čovek nema dobru identifikaciju unutar porodice, onda on svoj identitet lako prepušta grupi.
Kada porodica propusti da socijalizuje dete, kada ga ni škola ne nauči poštovanju pravila ponašanja, bez kojih bi se raspalo svako društvo, kada fudbalski klubovi dozvoljavaju da im huligani određuju šta da rade, onda „vaspitač” postaje policija.
Eto, dotle smo stigli.