Povratak gotovini

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Da li čitam?! Ulovila sam sebe toliko puta da mi studiranje etiketa i deklaracija nije samo tipična ženska rutina, nego zaista prema tom „raspevanom” štivu imam poseban odnos. Sve te eksplozivne rečenice jesu proračunate, ali istovremeno predstavljaju i mali komad suštine, samo na prvi pogled, ležernog kupca nove generacije. Kad sam se već „nacrtala” u nekoj radnji, onda želim vreme, dostojanstvo, tišinu i glamur!

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je...

U banci – osmeh, da bih podnela teško stanje svog jadnog računa, u restoranu – bez „real lajf džiberaja”, u supermarketu – svaki detalj treba da je perfektan.

Uvozna ili domaća roba?

Po cenu političke (ne)korektnosti, uvozna, ali bih napravila izuzetak sa čokoladnim bananicama.

Da li kupujete na sniženjima?

O, da! Već me hvata neizdržljivost pri pomisli na listu čekanja svih onih stvarčica koje će uz mnogo sreće i malo para, uskoro početi da žive kod mene. Napomena – u obzir dolazi samo ljuta klasika, a sa „fešn krajmom” sam, nadam se, završila.

Ima li pravih sniženja u Srbiji poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Nema, ali mi još teže pada što pojedini predmeti lepote koštaju kao prava umetnička dela, a pri tome nikada nisu na sniženju! Kad malo bolje razmislim, pa šta!? Danima mogu da ih gledam ili „ljuštim” po časopisima kao sapunsku seriju.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Bitno je da u mojoj glavi „okinu” gađanu emociju. Ono što se formalno naziva reklamom, mene „radi”, osim kada je kozmetika u pitanju. Pomade ne prodaju lanolin, nego nadu, rekao je genijalni Haksli. Šta mi preostaje, nego da stisnem zube i zamolim: daćete i meni jedno 200 grama!

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Nekada sam svoje fine i slatke kartice „mučila” gotovo do smrti, razvlačeći ih po kojekakvim fitnes spravama, a u poslednje vreme se sve češće krajnje neelegantno držim gotovine – do prve sledeće prilike!

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Male lokalne prodavnice su postale deo mog „vintidž” stila života. Višnjica, Mali Kalenić, Korner šop, „strit” cvećara kod pozorišta... Divota!

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Super je što ti lanci postoje, mada nisu stigli baš svi oni pravi, ali naše navike će najbrže i najlakše promeniti dolazak boljih vremena. Ovo tranziciono agregatno stanje nikako da se završi.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

U ono pomalo histerično tegljenje kesa, jednom nedeljno. Ostalo je uživancija! Energetsko punjenje.

Dobre cipele su...

Baletanke!

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Voda, parmezan, šampanjac.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Teško! Pogotovo ako se vratimo na prvo pitanje.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Koliko sam obaveštena, nedavno je stupio na snagu. Da li to znači da ćemo moći slobodno da padamo po samoposlugama uz solidno obeštećenje ili nosimo muve u tašnicama, kako bismo ih diskretno ubacile u supu skupog restorana, pa ćemo tu u znak izvinjenja jesti bar mesec dana?

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Oni sami se još najbolje „džapaju”.