Jak dinar, veća kupovna moć

Fluktuacije kursa dinara prema evru u poslednjih nekoliko nedelja su pokrenule buru rasprava o ranije aktuelnoj temi precenjenog ili potcenjenog dinara. Međutim, za razliku od kretanja kursa od kraja 2008. godine, ovog puta je reč o neočekivanom jačanju dinara prema evru.

Iako je dinar prema evru oslabio za gotovo 50 odstou poslednje dve i po godine, sadašnja visoka vrednost je za mnoge bila pravo iznenađenje. 

Portal Kamatica.com je istraživao kojim grupama odgovara visok kurs dinara prema evru, kojim grupama nizak, a kome nestabilan kurs.

Da podsetimo, u toku prethodnihgodina se pokazalo da zbog sezonskih priliva i odliva deviznih sredstava dinar svoju najjaču vrednost postiže u letnjim mesecima, a najnižu početkom godine (zimski meseci). Poslednja pomeranja kursa najavljuju da bi dinar još mogao ojačati ili bar zadržati trenutne visoke vrednosti prema evru u narednih nekoliko meseci.

Ko ima koristi od nižeg kursa evra

Jači dinar bi, svakako, najviše odgovarao uvoznicima, ali isključivo u trenutku kada vrše plaćanja u inostranstvu. U suprotnom, kada prodaju uvezenu robu, njima više odgovara visok kurs i slabiji dinar.

Jak dinar bi naruku išao i svim firmama koje svoj proizvod izrađuju od uvoznih materijala, a prodaju ga na domaćem tržištu, jer bi na taj način repromaterijali bili relativno jeftiniji, a cena proizvoda za kupce najverovatnije ostala ista.

Poslovnim bankama koje svoja depozitna sredstva baziraju na štednji domaćih fizičkih i pravnih lica odgovara jak dinar. U ovom slučaju one plaćaju relativno manje kamate na prikupljena devizna sredstva, čime ostvaruju pozitivne kursne razlike. Ovde spadaju uglavnom banke čiji su akcionari država i domaća pravna i fizička lica.

Jak dinar odgovara i svim domaćim i pravnim licima zaduženim u kreditima indeksiranim u stranim valutama. U ovom slučaju mesečne rate za otplatu ovih kredita padaju i ova grupa postiže takozvane „pozitivne kursne razlike”.

Na kraju, najvećem delu stanovništva, koji prima zaraduu dinarima, nezavisno od kretanja kursa, odgovara jak dinar, jer im se povećava kupovna moć, posebno kada su u pitanju proizvodi strogo uvoznog karaktera i čija se cena najčešće izražava u evrima.

Ko ima koristi od višeg kursa evra

Na prvom mestu izvoznici koji koriste repromaterijale iz domaćih izvora, odnosno, firmama koje bi na taj način ostvarivale veće prihode od naplate u deviznim sredstvima iz inostranstva. Sa druge strane, ukoliko su izvoznici zaduženi u evrima, u ovom delu poslovanja im ne bi odgovaralo slabljenje dinara, jer bi plaćali veće rate u otplati kredita.

Menjačnice bi ostvarivale veće provizije u svojim poslovima, jer bi procentualna marža menjača bila veća sa većom vrednošću evra.

Viši kurs evra odgovara i bankamakoje svoj depozitni potencijal baziraju na sredstvima koja stižu iz matica u inostranstvu, jer na taj način devizni prilivi za njih značeveći dinarski potencijal za plasiranje. Sem toga, mesečne rate već odobrenih kredita indeksiranih u evrima bi otvorile prostor za ostvarivanje većeg dinarskog profita u Srbiji.

Na kraju, visok kurs bi odgovarao i svim onim fizičkim licima koja svoje plate primaju u stranim sredstvima plaćanja, ili čije su zarade indeksirane u stranim valutama i zavise od kursa dinara prema konkretnoj valuti (prvenstveno zaposleni u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka, osiguravajućih kuća i sl.) ili pak imaju značajnu štednju u stranim sredstvima plaćanja.

Da li ikome odgovara nestabilan kurs

Ne! Kao što se iz prethodno navedenog može zaključiti, interesnim grupama odgovara ili jak ili slab dinar. Dinar koji fluktuira tokom godine više od 10 procenatau odnosu na evro može doneti koristi pojedinim pravnim i fizičkim licima, ali samo ukoliko bi se njihov novčani ciklus poklopio sa fluktuacijama u tokugodine.

Uvoznicima, na primer,odgovara jak dinar kada plaćaju uvezenu robu, ali im odgovara slab dinar kada je prodaju krajnjim korisnicima. Izvoznicima koji svoj izvozni proizvod baziraju na domaćim sirovinama odgovara jak dinar pri plaćanju dobavljača, a slab dinar pri naplati od kupaca iz inostranstva. Isto tako bi i bankama koje novac dobijaju iz centrala u inostranstvu odgovarala određena kombinatorika u fluktuacijama u zavisnosti od toga da li novac deponuju ili plasiraju. Menjačnicama odgovara jak dinar kada se više deviznih sredstava prodaje, a slab dinar kada se više deviznih sredstava kupuje od stanovništva. Čak bi i stanovništvu, koje deponuje deviznu štednju u poslovne banke, odgovarao jak dinar kada ga konvertuju u strana sredstva plaćanja, a slab dinar kada konvertuju strana sredstva plaćanja u dinare.

Teško je, ipak,pretpostaviti da je moguće svojim aktivnostima ispratiti fluktuacije dinara na onaj način kako bi to svakome od navedenihaktera odgovaralo. Zbog toga nestabilan kurs dinara više označava pojačavanje rizika u privredi i za sobom povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata, nego što će bilo kome doneti korist.