EU ne odustaje od fotelje šefa MMF-a

Uprkos kritikama najvećih svetskih zemalja u razvoju, evropski lideri ne odustaju od namere da Evropljanin i dalje bude u fotelji izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Francuska ministarka finansija Kristin Lagard juče je i zvanično saopštila da će se kandidovati za šefa MMF-a, čiji je direktor Dominik Stros-Kan podneo ostavku pošto je optužen za pokušaj silovanja u Njujorku.

Lagardova je na konferenciji za novinare rekla da je donela odluku da se kandiduje za izvršnog direktora MMF-a posle „zrelog razmišljanja” i u saglasnosti sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i premijerom Fransoa Fijonom.

Mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku, Britaniju i Italiju, podržale su njenu kandidaturu, dok Japan i SAD, čija je podrška presudna, nisu još zvanično stali iza njene kandidature. Zvaničnu podršku Lagardovoj dao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

S druge strane, zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) kritikuju insistiranje Evrope na poštovanju nepisanog pravila da je Evropljanin na čelu Fonda, a Amerikanac na čelu Svetske banke. Direktori MMF-a iz država BRIKS-a prekjuče su istakli da dugoročni ekskluzivitet Evrope u vođenju tog fonda „potkopava njegov legitimitet” i strogo su se usprotivili agresivnim nastojanjima Evrope da na čelno mesto opet postavi svog kandidata.

Prema njihovom mišljenju, finansijska kriza u SAD i Evropi 2008. i 2009. godine ukazala je na potrebu reforme institucija poput MMF-a „da bi se tu preslikala rastuća uloga zemalja u razvoju u svetskoj privredi”.

Lagardova je, pak, na to juče rekla da „biti Evropljanin ne treba da predstavlja hendikep”, dodavši da joj je cilj da dobije „što veći konsenzus” za svoju kandidaturu.

Arhivski snimak Kristin Lagard i Dominika Stros-Kana (foto Rojters)

Rok za podnošenje kandidature za novog direktora MMF-a ističe 10. juna, a juče je svoju kandidaturu izneo i Agustin Karstens, guverner meksičke centralne banke sa dugim iskustvom u MMF-u. Kao mogući kandidat pominje se i Grigorij Marčenko, guverner centralne banke Kazahstana koji je već dobio podršku Rusije i ostalih zemalja Zajednice nezavisnih država.

Francuskoj ministarki finansija se kao mana uzima to što je po osnovnom obrazovanju pravnica a ne ekonomista, a iako važi za dobrog pregovarača, zameraju joj da nije ekonomski vizionar. Međutim, oni koji je brane ističu da je to što (za razliku od Stros-Kana) nema doktorat iz ekonomskih nauka nadomestila time što je stekla bogato iskustvo tokom francuskog predsedavanja G-20, ali i rešavanjem ekonomske krize u kojoj se našla evrozona.

Kako prenose svetske agencije, stekla je reputaciju osobe koja je u stanju da sklapa sporazume pod pritiskom, potom uspela je da prevaziđe otpor Kineza u pogledu indikatora za merenje globalne ekonomske neravnoteže, ali i smanji strah Nemačke pri stvaranju mehanizma za spasavanje posrnulih ekonomija u okviru evrozone.

Bivši vodeći ekonomista MMF-a Kenet Rogof, kako prenosi Beta, kaže za Lagardovu da je impresivna, politički pronicljiva i snažna ličnost, a da je na finansijskim skupovima širom sveta tretiraju praktično kao rok zvezdu.

Međutim, oni koji poznaju ovu bivšu šampionku u sinhronom plivanju, koja je 25 godina živela u SAD i bila prva žena na čelu čikaške advokatske kompanije „Bejker Makenzi”, kažu da ima izuzetan instinkt za osetljiva politička pitanja. Ukoliko bude izabrana za šeficu MMF-a, imaće ih napretek.

N. R.

------------------------------------------

I Lagardova ima aferu

Francuski sud bi trebalo da do 10. juna objavi da li će otvoriti istragu protiv Kristin Lagard zbog sumnji da je iskoristila svoj autoritet da skrati pravosudni spor između francuskog bogataša Bernara Tapija (koji inače podržava Nikolu Sarkozija) i jedne bivše državne banke, i pošalje ih na arbitražu. Na arbitraži je odlučeno da Tapi dobije 385 miliona evra zbog lošeg postupanja banke pri prodaji Tapijeve kompanije sportske opreme „Adidas”. Lagardova je juče rekla da joj je „savest potpuno mirna”.