Tapija na tapiju

Vest da je odlukom Ministarstva kulture Srbije napuštena dosadašnja praksa da Muzej savremene umetnosti organizuje naše predstavljanje na Bijenalu u Veneciji, a koju je "Politika" ekskluzivno prenela, izazvala je iznenađenje i reakcije u stručnoj javnosti. Od 1952. godine, od kada se naša zemlja pojavljuje na ovoj najstarijoj smotri savremene umetnosti, organizacija je bila prepuštena nekoj instituciji koja je, po automatizmu, komesar izložbe. S obzirom na to da je u nekadašnjoj državi naše učešće organizovano po ključu, te institucije su bile Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Moderna galerija u Ljubljani, Galerija grada Zagreba, Muzej savremene umetnosti u Skoplju, Muzej savremene umetnosti na Cetinju... Srbija će sledeće godine, posle više od 100 godina, prvi put nastupiti kao samostalna država na ovoj internacionalnoj smotri.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu je, još u junu ove godine, podneo Ministarstvu kulture predlog procedure rada na projektu našeg nastupa na 52. venecijanskom bijenalu. U toj proceduri jasno je definisan sastav projektnog tima koji čine kustosi, koordinatori projekta, predstavnik Ministarstva kulture kao koordinator finansijske realizacije projekta, knjigovođa, osoba za odnose sa javnošću...

Kao nosilac posla, Muzej savremene umetnosti bi inaugurisao i selekcioni komitet od najmanje tri člana, koji bi činili komesar izložbe, domaći stručnjak i inostrani stručnjak. Komesar tada raspisuje pozivni konkurs za umetničke i kustoske projekte. To znači da mogu da se jave i kustosi i umetnici i organizacije i institucije sa svojim predlozima izložbe u nacionalnom paviljonu u Veneciji. Konkurs, koji razmatra selekcioni komitet, trebalo je da bude otvoren do 30. novembra; ukupan planirani budžet iznosio bi 15 miliona i 400 hiljada dinara, od čega je šest miliona predviđeno za opremanje paviljona, montažu, instalacije, honorare tehničkog osoblja, 4 miliona dinara za autorske honorare, 3 miliona i 200 hiljada za štampanje kataloga, 800 hiljada za putne troškove, smeštaj, dnevnice i vize, milion i 200 hiljada za troškove marketinga i reprezentacije.

Ministarstvo kulture nije odgovorilo na ovaj dopis. Sledeće pismo koje MSU šalje ministru kulture datirano je na 31. oktobar 2006. U tom pismu Muzej savremene umetnosti obaveštava Ministarstvo kulture da je sada već kasno sprovesti predloženu proceduru selekcije projekta, za koju je potrebno bar šest meseci, i predlaže već postojeći umetnički projekat – prezentaciju dva rada beogradskog umetnika Neše Paripovića.

Odgovor Ministarstva kulture izostaje i ovog puta. Ova institucija ni zvanično ne saopštava da je za komesara imenovala akademika Vladimira Veličkovića, već ta informacija "curi" u javnost.

Povodom nedavno održanog Bijenala arhitekture u Veneciji, Ministarstvo kulture je, takođe, samostalno imenovalo komesara našeg paviljona, arhitektu Spasoja Krunića. Organizacija nastupa bila je poverena agenciji Dragana Sakana.

Kada smo pitali pomoćnika ministra kulture Vladana Tomčića zašto je prekinuta ustaljena praksa da Muzej savremene umetnosti bude nosilac organizacije našeg nastupa, Tomčić nam je odgovorio da je izabrani komesar njegov predlog, i da niko nema tapiju na izbor umetnika i kompletno znanje o umetnosti.

Tačno. Zato i postoji institucija konkursa, stručna tela a, pre svega, definisana kulturna politika sa poštovanjem strategije i procedure. I ma koliko ovog puta možemo biti zadovoljni odlukom, ostaje strepnja za buduća bijenala. Ako se već izražavamo kategorijom "tapije", da li to onda znači da će nju, u zavisnosti od političkih kretanja u ovoj zemlji, tek tako preuzimati institucije ili pojedinci, bilo da su ova ili ona vlast, stručnjaci sa referencama, službenici u vladi ili autori voštanih skulptura.